Da li je „arapsko proleće“ došlo u Senegal?

Raste broj žrtava u toku sve jačih antivladinih nastupa u Senegalu. Juče je u Dakaru još jedan čovek poginuo za vreme masovnih demonstracija, koje su se pretvorile u talas nasilja. Situacija počinje da podseća na prvi talas „arapskog proleća“ u Tunisu, Egiptu i Jemenu.

Gomile ljudi protestuju protiv toga što se aktuelni predsednik Abdulaj Vadom kandidovao za novi mandat na ovoj dužnosti. Izbori su planirani za 26. februar. Demonstranti su izašli na senegalski Tahrir na poziv opozicionih političkih partija i društvenih pokreta.

Predsednik države ima 85 godina i spreman je da provede na svojoj dužnosti još dva mandata od po sedam godina. Ranije je Vrhovni sud usvojio odluku po kojoj mu se dozvoljava da se kandiduje za treći mandat, što je zabranjeno zakonom, objasnio je ambasador Rusije u Senegalu Valerije Nesteruškin:

Za ove izbore dokumenta je predalo preko 17 kandidat, 14 od njih je Ustavni savet odobrio. Na spisku odobrenih je i aktuelni predsednik države. Opozicija negoduje protiv njegovog učestvovanja smatrajući da će se po treći put kandidovati za najvišu dužnost u državi. U skladu s ustavom koji je donet 2001. godine Ustavni savet smatra da će to biti drugi izbori aktuelnog predsednika pošto je prvi put biran po starom ustavu. Ovde postoji kolizija između pravnog i političkog tumačenja situacije.

Opozicija dejstva vlasti naziva političkom manipulacijom i ustavnim prevratom. Ona poziva na nove mitinge protiv vlade i ne isključuje varijantu „pohoda“ na predsednički dvorac. A stručnjaci u međuvremenu smatraju da u Senegal dolazi „arapsko proleže-2012“. Mišljenje zamenika direktora Instituta za Afriku RAN Leonida Fitunija:

Mislim da su događaji u Senegalu i u zemljama „arapskog proleća-2011“ povezani. Jedino bih želeo da naglasim da se veza ne sastoji samo u tome da se svim procesima rukovodi iz jedinstvenog centra. Međusobna povezanost pre svega postoji u tome što primer uspeha nastupa u jednoj zemlji prirodno stimuliše ljude u drugoj zemlji. Deluje princip: zašto mi ne možemo da postupimo isto, kao što su postupili ljudi, recimo u Tunisu ili u Egiptu ili u nekoj drugoj zemlji, gde su slični nastupi ljudi nezadovoljnih vlašću ili postojećim stanjem doveli do svrgavanja monarhije i drugih političkih promena. I u ovom smislu situacija u Senegalu podseća na „arapsko proleće-2011“.

Diplomata od karijere, dekan fakulteta za usavršavanje Diplomatske akademije MIP RF Nikolaj Tihomirov, sa svoje strane upozorava: treba se pažljivo zagledati u parole opozicije:

Da, to je isti talas koji zapljuskuje nove afričke zamlje s arapskog Istoka. Dolazi kao bolest koja se razvija i širi. Potrebna je izvesna reakcija vlade Senegala u vezi sa zahtevima koje postavlja opozicija. nije isključeno da se odvija pospešivanje izbornog procesa spolja – ne samo iz arapskog sveta, već i iz drugog sveta koji je aktivno zainteresovan za to da se dešavaju promene u afričkim i arapskim zemljama u onom pravcu, koji odgovara određenim silama.

To je verzija ruskog stručnjaka. Međutim, prošlogodišnji događaji u Libiji, a sad i u Siriji potvrđuju da za nju postoje osnove. Zemlje Severne Afrike i Bliskog istoka, gde u ovoj ili onoj meri sazrevaju unutrašnji konflikti i protivrečnosti otvoreno postaju objekat spoljašnjeg mešanja. Ukoliko Senegal dopuni ovaj tužni spisak, nije isključena pojava novog žarišta međunarodne napetosti.