Да ли је „арапско пролеће“ дошло у Сенегал?

Расте број жртава у току све јачих антивладиних наступа у Сенегалу. Јуче је у Дакару још један човек погинуо за време масовних демонстрација, које су се претвориле у талас насиља. Ситуација почиње да подсећа на први талас „арапског пролећа“ у Тунису, Египту и Јемену.

Гомиле људи протестују против тога што се актуелни председник Абдулај Вадом кандидовао за нови мандат на овој дужности. Избори су планирани за 26. фебруар. Демонстранти су изашли на сенегалски Тахрир на позив опозиционих политичких партија и друштвених покрета.

Председник државе има 85 година и спреман је да проведе на својој дужности још два мандата од по седам година. Раније је Врховни суд усвојио одлуку по којој му се дозвољава да се кандидује за трећи мандат, што је забрањено законом, објаснио је амбасадор Русије у Сенегалу Валерије Нестерушкин:

За ове изборе документа је предало преко 17 кандидат, 14 од њих је Уставни савет одобрио. На списку одобрених је и актуелни председник државе. Опозиција негодује против његовог учествовања сматрајући да ће се по трећи пут кандидовати за највишу дужност у држави. У складу с уставом који је донет 2001. године Уставни савет сматра да ће то бити други избори актуелног председника пошто је први пут биран по старом уставу. Овде постоји колизија између правног и политичког тумачења ситуације.

Опозиција дејства власти назива политичком манипулацијом и уставним превратом. Она позива на нове митинге против владе и не искључује варијанту „похода“ на председнички дворац. А стручњаци у међувремену сматрају да у Сенегал долази „арапско пролеже-2012“. Мишљење заменика директора Института за Африку РАН Леонида Фитунија:

Мислим да су догађаји у Сенегалу и у земљама „арапског пролећа-2011“ повезани. Једино бих желео да нагласим да се веза не састоји само у томе да се свим процесима руководи из јединственог центра. Међусобна повезаност пре свега постоји у томе што пример успеха наступа у једној земљи природно стимулише људе у другој земљи. Делује принцип: зашто ми не можемо да поступимо исто, као што су поступили људи, рецимо у Тунису или у Египту или у некој другој земљи, где су слични наступи људи незадовољних влашћу или постојећим стањем довели до свргавања монархије и других политичких промена. И у овом смислу ситуација у Сенегалу подсећа на „арапско пролеће-2011“.

Дипломата од каријере, декан факултета за усавршавање Дипломатске академије МИП РФ Николај Тихомиров, са своје стране упозорава: треба се пажљиво загледати у пароле опозиције:

Да, то је исти талас који запљускује нове афричке замље с арапског Истока. Долази као болест која се развија и шири. Потребна је извесна реакција владе Сенегала у вези са захтевима које поставља опозиција. није искључено да се одвија поспешивање изборног процеса споља – не само из арапског света, већ и из другог света који је активно заинтересован за то да се дешавају промене у афричким и арапским земљама у оном правцу, који одговара одређеним силама.

То је верзија руског стручњака. Међутим, прошлогодишњи догађаји у Либији, а сад и у Сирији потврђују да за њу постоје основе. Земље Северне Африке и Блиског истока, где у овој или оној мери сазревају унутрашњи конфликти и противречности отворено постају објекат спољашњег мешања. Уколико Сенегал допуни овај тужни списак, није искључена појава новог жаришта међународне напетости.