Да ли се европска будућност Србије решава у... Косовској Митровици?

По правилу, на интернет-сајтовима материјали о преговорима између Београда и Приштине се илуструју фотографијом знака који упозорава на то да се наилази на раскрсницу путева која води до ова два града. Ипак, што се више ближи пролеће, тим актуелнији постаје други знак, који човек кад прође мора да се одлучи шта бира – пут до главног града Србије или... до Косовске Митровице.

14. и 15. фебруара у четири српске општине на северу покрајине треба да буде одржан референдум на којем грађанима предстоји да одговоре на једно питање: „Да ли прихватате косовске институције на северу Косова?“

Српске власти не могу да дођу до јединствене позиције о овом плебисциту, али представници владајуће странке кажу да референдум није потребан, и не само то – да он може да омете Србију у дипломатској борби за Косово.

Бесмисленост референдума се по речима министра за Косово и Метохију, Горана Богдановића, састоји у следећем: пошто Србија неће признати косовске институције, зашто још једном доказивати да је „небо плаво“. Као за несрећу, Београд треба још да се одлучи и у вези с одржавањем локалних избора и из владајућих кругова стижу зачуђујуће изјаве о томе да ће поводом гласања на територији КиМ бити донета „политичка одлука“. Истина, није јасно ако су Косово и Метохија по уставу део Србије, какве могу бити „политичке одлуке“ о одржавању локалних избора на територији ове покрајине? Зашто политизовати питање о боји неба?

Одговор знају и у Београду, и у Бриселу, где ће почетком марта бити донета одлука о усвајању Београду статуса кандидата за улазак у ЕУ. Међутим, пошто су за европске чиновнике постојање србских институција, као и мирна воља србских грађана много озбиљнији фактори нестабилности него испади косовско-албанских радикала из „Самоопредељења“ постоји вероватноћа да ће Србија жељени статус добити тек на лето. А то је већ после парламентарних избора, значи демократи Бориса Тадића могу да се опросте од водећих позиција у србској политици, изгубивши свој европски адут. Уколико овај адут уоште постоји, - каже руски научник-балканиста Георгије Енгелгарт:

Чак и ако Србија добије статус кандидата у марту, велико је питање да ли то може да промени расположење у друштву. Јер, то је међуфаза, која није повезана ни са каквим опипљивим бонусима који ће бити јасни србском бирачу. Владајућа партија није испунила многа своја обећања, зато је разочарење бирача врло велико, - закључује стручњак.

Без обзира на то, један од „појасева за спасавање“ владајуће коалиције сад се налази негде на територији северних косовских општина. Очигледно је да ће кривица за евентуални неуспех кандидатуре Србије у марту бити пребачена на то што косовски Срби нису спремни на уступке. Мишљење председника општине Косовска Митровица Крстимира Пантића:

Преузмите аудио фајл

Било како било, политички лидери косовски Срба се више неће окупљати ради разматрања питања о одлагању референдума, - каже у интервјуу за „Глас Русије“ Крстимир Пантић:
 

Преузмите аудио фајл

У ствари, да би министар за Косово и Метохију Богдановић подржао одржавање референдума треба да заузме јаснију позицију поводом избора у покрајини, он треба да има чак и личне мотиве. Зато што у „европској“ Србији његово надлештво може бити укључено у састав МИП или једноставно укинуто – јер неће бити потребно.