Ostavka rumunskog premijera – ko je sledeći?

Sada već bivši šef rumunske vlade desnog centra Emil Bok postao je nova visoka žrtva krize koja besni na prostorima EU. Ja sam odlučio da vratim mandat mog kabineta – izjavio je on na zasedanju vlade koje se prenosilo direktno na nacionalnoj televiziji. Po Bokovom priznanju, ostavka treba da olakša političku i socijalnu situaciju u zemlji, već treću nedelju zahvaljnu snažnim antivladinim istupanjima.

Bez obzira na to što je po zakonodavstvu 45-godišnji Emil Bok mogao da nastavi da vrši obaveze premijera do parlamentarnih izbora zakazanih za novembar tekuće godine, on je rešio da ode prevremeno. U svom obraćanju pozvao je poslanike da što pre formiraju novu vladu, kako bi osigurali stabilnost u Rumuniji u teškim globalnim ekonomskim uslovima. Posmatrači govore o verovatnom formiranju kabineta tehnokrata – što će između ostalog omogućiti da se samo privremeno odloži raščišćavanje političkih računa.

Simptomatično je što je Emil Bok izjavio da daje ostavku bukvalno narednog dana pošto je mešovita misija MMF i EU pohvalila njegovu vladu za reforme realizovane poslednjih meseci. Ove reforme su omogućile Rumuniji da dobije od obe organizacije saglasnost za pružanje finansijske pomoći od ukupno 20 milijardi evra. Ipak ove reforme dovele su do rasta nezaposlenosti, smanjenja plata za 25% i uvećanja poreskog opterećenja. Svakodnevne masovne demonstracije u Rumuniji koje su započele 13. januara, očigledno su pokoazale odnos stavnovništva prema sličnim merama.

Između ostalog, slična slika se poslednjih meseci vidi u Grčkoj, Španiji, Italiji, Portugaliji i drugim evropskim državama. U nizu njih već se desila promena vladajućih elita, između ostalog kao posledica kraha desnih stanaka na izborima. I slična tendencija u skorije vreme može da dotakne i druge države – primetio je u razgovoru za Glas Rusije šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov.

U evropskim zemljama i dalje ostaje jaz između vlasti sa jedne strane i društva sa druge. Stanovništvo ne veruje vlastima. Slična situaicja dodatno je pojačana u uslovima finansijsko-ekonomske krize. Specifika položaja sastoje se u tome što rukovodstvo EU nije u stanju da izradi jasnu koncepciju prevladavanja krize i dalje razrađuje programe pomoći problematičnim zemljama, računajući na pooštravanje budžetske discipline od strane njihovih vlada. Jasno je da slične mere neće dobiti podršku birača. Osim toga, same po sebi one nisu u stanju da reše postojeće probleme. Sve to daje osnove da se dešavanja u EU ocenjuju ne više u finansijskim, čak ne ni u socijalno-ekonomskim, već u političkim kategorijama.

U samoj Rumuniji anketiranja su već fiksirala pad popularnosti Demokratsko-liberalne stranke Emila Boka u poslednja dva meseca sa 21% do 15%. Osim toga, u partiji se pojavio raskol. Između ostalog, protiv Boka je istupio predsednik Senata Vasile Blaga, koji jepozvao da se trezveno pogleda na proteste koji se šire.