Оставка румунског премијера – ко је следећи?

Сада већ бивши шеф румунске владе десног центра Емил Бок постао је нова висока жртва кризе која бесни на просторима ЕУ. Ја сам одлучио да вратим мандат мог кабинета – изјавио је он на заседању владе које се преносило директно на националној телевизији. По Боковом признању, оставка треба да олакша политичку и социјалну ситуацију у земљи, већ трећу недељу захваљну снажним антивладиним иступањима.

Без обзира на то што је по законодавству 45-годишњи Емил Бок могао да настави да врши обавезе премијера до парламентарних избора заказаних за новембар текуће године, он је решио да оде превремено. У свом обраћању позвао је посланике да што пре формирају нову владу, како би осигурали стабилност у Румунији у тешким глобалним економским условима. Посматрачи говоре о вероватном формирању кабинета технократа – што ће између осталог омогућити да се само привремено одложи рашчишћавање политичких рачуна.

Симптоматично је што је Емил Бок изјавио да даје оставку буквално наредног дана пошто је мешовита мисија ММФ и ЕУ похвалила његову владу за реформе реализоване последњих месеци. Ове реформе су омогућиле Румунији да добије од обе организације сагласност за пружање финансијске помоћи од укупно 20 милијарди евра. Ипак ове реформе довеле су до раста незапослености, смањења плата за 25% и увећања пореског оптерећења. Свакодневне масовне демонстрације у Румунији које су започеле 13. јануара, очигледно су покоазале однос ставновништва према сличним мерама.

Између осталог, слична слика се последњих месеци види у Грчкој, Шпанији, Италији, Португалији и другим европским државама. У низу њих већ се десила промена владајућих елита, између осталог као последица краха десних станака на изборима. И слична тенденција у скорије време може да дотакне и друге државе – приметио је у разговору за Глас Русије шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов.

У европским земљама и даље остаје јаз између власти са једне стране и друштва са друге. Становништво не верује властима. Слична ситуаицја додатно је појачана у условима финансијско-економске кризе. Специфика положаја састоје се у томе што руководство ЕУ није у стању да изради јасну концепцију превладавања кризе и даље разрађује програме помоћи проблематичним земљама, рачунајући на пооштравање буџетске дисциплине од стране њихових влада. Јасно је да сличне мере неће добити подршку бирача. Осим тога, саме по себи оне нису у стању да реше постојеће проблеме. Све то даје основе да се дешавања у ЕУ оцењују не више у финансијским, чак не ни у социјално-економским, већ у политичким категоријама.

У самој Румунији анкетирања су већ фиксирала пад популарности Демократско-либералне странке Емила Бока у последња два месеца са 21% до 15%. Осим тога, у партији се појавио раскол. Између осталог, против Бока је иступио председник Сената Василе Блага, који јепозвао да се трезвено погледа на протесте који се шире.