Somalijski pirati — nedela neuhvatljivih

Američki ekonomisti izračunali su gubitke koje je podnela svetska ekonomija prošle godine krivicom somalijskih pomorskih razbojnika. Oko sedam milijardi dolara. Od ove sume sami pirati dobili su 160 miliona zelenih novčanica. Ostalo je otišlo na vojne operacije, oružanu pratnju građanskih brodova, osiguranje. Pošto kapetani moraju da prolaze opasne zone punom brzinom, neizbežna je potrošnja goriva. A ono nije jeftino: ovde se gubici iznose 2,7 milijarde dolara. Temu nastavlja analitičar Sergej Guk i ekspert, general-pukovnik Leonid Ivašov, predsednik Akademije geopolitičkih problema.

Usamljene mlake akcije pojedinačnih država koje su nagoveštavale da će se obračunati sa reliktom prošlosti, nisu bile u stanju da uguše pomorsko razbojništvo. Kriminalce ponekada love, ali njihove redove ne uništavaju. Biznis je opasan, ali za stanovništvo beden Somalije neobično povoljan. Nehotična pomisao: verovatno su neke zemlje zainteresovane za postojanje pirata? Mišljenje general-pukovnika Leonida Ivašova, predsednika Akademije geopolitičkih problema: SAD su svojevremeno pokušale da uvedu red u Somaliji. A šta je od toga ispalo?

Ušli su, povukli odatle vojsku, ali pretrpeli ozbiljan poraz i više tamo nisu išli. Zašto NATO ne ide? Nije toliko zanimljivo za zemlje NATO-a. Zemlje čiji brodovi plove tamo, one su zainteresovane. I zato one ne preduzimaju konsolidovanu odluku, prepuštajući to ekonomskim subjektima koji imaju interes.

A interesi, po mišljenju eksperta, često su dijametralno suprotni. Za SAD su pomenuti gubici od piraterije dečija igra. Vašington je navikao da igra na veliko. Četiri biliona dolara potrošila je administracija Džordža Buša na iračku avanturu. Godinama je punila glavu svetskoj javnosti nuklernom i hemijskom pretnjom od strane Sadamovog režima. Mada je tamo nije bilo. Nafta i gas su bili, a sredstva za masovno uništenje nisu ni pronađena. Tako da je himera sebe isplatila. Pomogla je korporacijama SAD da stignu do iračkih prirodnih riznica.

Nikakav novi okret u sižeu nije postojao ni prilikom intervencije u Avganistanu. Razume se, odredi stočara i zemljoradnika u planinskim predelima strašna su pretnja po bezbednost SAD. Izgovor, mada je bio providan, bio je upotrebljiv u odsustvu drugog. Po troškovima ova intervencija odavno je premašila Vijetnamski i Korejski rat zajedno — suma se približava bilionu. Posebno korisne rude tamo nisu nađene, zato je strateški položaj odličan. U poređenju sa tim ratovima napad na Libiju koštao je Vašington malo: nije se stiglo ni do dve milijarde. U svetskim medijima se pojavilo saopštenje da bi SAD htele da kompenzuju troškove za bombardovanje i raketiranje. Za libijske gradske ruševine pod kojima je poginulo na desetine hiljada žene, dece i staraca. Neviđeni cinizam. I pred Amerikancima je novi vojni cilj: Iran.