Сомалијски пирати — недела неухватљивих

Амерички економисти израчунали су губитке које је поднела светска економија прошле године кривицом сомалијских поморских разбојника. Око седам милијарди долара. Од ове суме сами пирати добили су 160 милиона зелених новчаница. Остало је отишло на војне операције, оружану пратњу грађанских бродова, осигурање. Пошто капетани морају да пролазе опасне зоне пуном брзином, неизбежна је потрошња горива. А оно није јефтино: овде се губици износе 2,7 милијарде долара. Тему наставља аналитичар Сергеј Гук и експерт, генерал-пуковник Леонид Ивашов, председник Академије геополитичких проблема.

Усамљене млаке акције појединачних држава које су наговештавале да ће се обрачунати са реликтом прошлости, нису биле у стању да угуше поморско разбојништво. Криминалце понекада лове, али њихове редове не уништавају. Бизнис је опасан, али за становништво беден Сомалије необично повољан. Нехотична помисао: вероватно су неке земље заинтересоване за постојање пирата? Мишљење генерал-пуковника Леонида Ивашова, председника Академије геополитичких проблема: САД су својевремено покушале да уведу ред у Сомалији. А шта је од тога испало?

Ушли су, повукли одатле војску, али претрпели озбиљан пораз и више тамо нису ишли. Зашто НАТО не иде? Није толико занимљиво за земље НАТО-а. Земље чији бродови плове тамо, оне су заинтересоване. И зато оне не предузимају консолидовану одлуку, препуштајући то економским субјектима који имају интерес.

А интереси, по мишљењу експерта, често су дијаметрално супротни. За САД су поменути губици од пиратерије дечија игра. Вашингтон је навикао да игра на велико. Четири билиона долара потрошила је администрација Џорџа Буша на ирачку авантуру. Годинама је пунила главу светској јавности нуклерном и хемијском претњом од стране Садамовог режима. Мада је тамо није било. Нафта и гас су били, а средства за масовно уништење нису ни пронађена. Тако да је химера себе исплатила. Помогла је корпорацијама САД да стигну до ирачких природних ризница.

Никакав нови окрет у сижеу није постојао ни приликом интервенције у Авганистану. Разуме се, одреди сточара и земљорадника у планинским пределима страшна су претња по безбедност САД. Изговор, мада је био провидан, био је употребљив у одсуству другог. По трошковима ова интервенција одавно је премашила Вијетнамски и Корејски рат заједно — сума се приближава билиону. Посебно корисне руде тамо нису нађене, зато је стратешки положај одличан. У поређењу са тим ратовима напад на Либију коштао је Вашингтон мало: није се стигло ни до две милијарде. У светским медијима се појавило саопштење да би САД хтеле да компензују трошкове за бомбардовање и ракетирање. За либијске градске рушевине под којима је погинуло на десетине хиљада жене, деце и стараца. Невиђени цинизам. И пред Американцима је нови војни циљ: Иран.