Stvarno lice MMF-a

Kada MMF dođe u neku zemlju i zahteva ukidanje odabranih društvenih i ekonomskih institucija kao preduslov za dodeljivanje zajmova, to je veoma slično fizičkom razaranju kakvo prouzrokuje bombardovanje NATO. MMF „programira“ i naredi da se zatvore bolnice, škole i fabrike, ili da se radikalno skreše njihov broj, njihov budžet, njihova sposobnost da egzistiraju i da ispunjavaju svoju funkciju

To je, dabome, mnogo efikasnije od bombardovanja kakvo je bilo u Jugoslaviji, ali je rezultat u svakom slučaju isti: uništenje zemlje. MMF je napisao nešto što se zove „Multilateralni dogovor o investicijama“ – najobuhvatniji ugovor o investicijama. Potpisivanje tog ugovora vodi zemlje potpisnice u sasvim izvesnu i brzu privrednu propast. U stvari, rat je jednostavno podvrsta ugovora koji se primenjuje kad ništa drugo više ne preostaje. Neki misle da MMF i Svetska banka igraju oprečne uloge, što je netačno. Takođe, postoje tendencije da se ove dve institucije posmatraju odvojeno, dok su u stvari one samo oruđa zapadne finansijske i političke elite za pretvaranje ozbiljnih država u puke teritorije i utmeljenih istorijskih naroda u puko stanovništvo, bezlično i bezimeno.

Postoji verovanje da Svetska banka ima human pristup situaciji, da pokušava da reši problem siromaštva, dok ga MMF stvara. Čak se misli da između dve institucije postoji sukob. To je obična glupost. Svetska banka i MMF suštinski rade na potpuno istom poslu, samo su im zone odgovornosti u „trećem svetu“ različite. Činjenice su jednostavne: iza obe institucije stoji Vol Strit. Njima rukovode hladni bankari i špekulanti, a ne sociolozi i „filantropi“.

Mali broj ljudi vidi vezu ove dve institucije i NATO. Veoma mali broj organizacija koje kritikuju međunarodni finansijski sistem uspostavljen u Breton Vudsu se protivio napadu na Srbiju 1999. Taj napad nije pomenut ni u Sijetlu ni u Vašingotnu. Vodi se kampanja protiv slobodne trgovine i MMF-a, za ukidanje inostranih dugova „trećeg sveta“, ali ne protiv rata. Međutim, rat i slobodna trgovina idu ruku pod ruku. To je bio slučaj sa Britancima u 19. veku, kad su naterali Kineze da „slobodno“ kupuju opijum, a ista logika važi i sada. Između MMF i NATO postoji čak i koordinacija. Videli smo je, više nego jasno, na Kosovu. MMF i Svetska banka su napravili, mnogo pre samog bombardovanja, paln za „posleratnu ekonomiju Kosova“ (koja je podrazumevala slobodno tržište). Dakle, sarađuju. Ako neka zemlja odbije intervenciju MMF-a, na scenu sutpa NATO ili raznorazne tajne službe, i onda „stvore uslove“ u kojima program MMF može da se nametne. Države koje prihvate MMF, na primer Bugarska ili Rumunija, neće biti bombardovane, ali umesto toga su uništene potezom pera. U Bugarskoj je MMF primenio drastične reforme, takozvanu „MMF medicinu“, koja je uništila socijalnu strukturu: prenzije gotovo ukinute, jeftini gotovi proizvodi se prodaju budzašto...

I ne dešava se to samo na Balkanu, u zoni vojnih operacija NATO na razmeđu drugog i trećeg milenijuma. Isto se događa u Srednjoj Aziji, na Kavkazu i drugde. Uporedo sa uspostavljanjem programa „reformi“ i „privatizacije“ MMF i Svetske banke, svuda vidimo i operacije NATO i CIA. Gospodari rata i finansijski upravitelji tesno sarađuju jedni sa drugima na globalnoj sceni. Trenutno se mnoge zemlje „omekšavaju“ za prodor MMF-ovih finansijskih pipaka putem lokalnih ratova, koje otvoreno ili tajno finansira zaapdna elita. OVK je samo jedan primer pobunjeničkog pokreta koji je projektovan, finansiran i upravljan spolja. Takve sukobe vidite svuda gde se nalaze strateški naftovodi, a sve je to vrlo često povezano i sa trgovinom drogom. To, opet, ima tajne veze sa CIA, javno se tiče NATO i službe američke spoljne administracije,i konačno vodi do MMF, Svetske banke, regionalnih banaka i privatnih investitora. Sve su to karike u istom lancu.

Naravno, ove međunarodne institucije možemo da svrstamo u kategorije. Prvo imate Ujedinjene Nacije im irovne trupe; one igraju svoju ulogu, i istovremeno sarađuju sa NATO. Onda imate MMF i Svetsku banku, kao i regionalne institucije poput Banke za razvoj Azije, itd. U evropi to je Evropska banka za obnovu i razvoj. To su glavne alatke.

Nekada rat stvara preduslove, a onda ekonomske institucije pokupe kajmak. Nekada, pak, sam MMF radi na destabilizaciji, kao što je bio slučaj u Indoneziji. Tada su iz MMF zahtevali ukidanje finansijske podrške centralne vlade određenim federalnim jedinicama. To na zemlju kao što je Indonezija, koja ima dve hiljade ostrva sa lokalnom samoupravom, deluje razarajuće. Ostrva tako ostaju prepuštena sama sebi, vezivno tkivo države slabi, gubi se osećaj zajednice. Vidite li šta se time postiže? Takvim delovanjem se destabilizuje država, jer da bi država postojala treba da ima fiskalno jedinstvo, jedan sistem novčanih transakcija. U jednoj federaciji kao što je Indonezija, u suprotnom, svako ostrvo postaje samostalan entitet. U tom slučaju nezavisnost postaje mogući izbori i za određene etničke grupe. Maravno da su planeri više nego svesni toga, pošto se isti scenario ponavlja više puta. U Jugoslaviji, Brazilu, bivšem SSSR. Postoji mogućnost da se to desi i u SAD jednog dana, a razornost efekata može biti mnogo veća nego što smo u stanju sada da pomislimo. Ovakve akcije garantovano podstiču unutrašnje sukobe, jer narod biva osiromašen do krajnjih granica beznađa, do te mere da počinje da ratuje.

MMF, dakle, nameće ograničenja i na davanje zajmova. Ljudi onda ne mogu da dobiju kredit od banke, što za posledicu ima visoke kamate i propast privrede. Onda se zemlja otvori za slobodnu trgovinu. U tim okolnostima, lokalni privrednici moraju da pozajmljuju pod kamatama od 60 odsto(kao u Brazilu ili Bocvani, na primer). Potom bivaju gurnuti u „takmičenje“ sa „maherima“ iz SAD i Zapadne Evrope, gde su kamate svega 6 ili 7 odsto, što je cinična simulacija konkurencije. Na kraju takvog „takmičenja“ im kažu: „Izgubili ste utakmicu, pomirite se s tim, mi smo sada gazde ovde“.

Kada ukupnu situaciju sagledamo kao ekonomisti, uviđamo da postoji veza sa upotrebom sile u funkciji profita i globalnog potčinjavanja. Ispod površine ovog ekonomskog sistema vire repovi mondijalističkog pokreta čijem rađanju prisustvujemo; vidimo vojno-industrijski kompleks, obaveštajne službe i organizovani kriminal, koji se koristi za trgovinu drogom i finansiranje sukoba da bi se destabilizovali protivnici Zapada. Od diplomatije topovnjača smo došli do diplomatije krstarećim raketama. Veliki istorijski raspon sveden na razliku u tipu bombi.

Važan deo svega ovoga je da MMF stvara uslove za razvoj nezakonite trgovine i pranje novca širom sveta. Kada legalni privredni sistem kolabira pod teretom reformi MMF, šta vam preostaje? Siva ekonomija, kriminal. To je jasno. Kolaps privrednog sistema stvara uslove i za razvoj bunta, destabilizaciju izabranih vlasti, zatvaranje institucija i transformaciju država u teritorije, u prostor bez etnosa i etosa, gde se onda vlada po kolonijalnom sistemu.