Muzej Ekziperija u avijacionoj prestonici Rusije

Šest hiljada eksponata predstavljeno je u kolekciji muzeja istanknutog francuskog pisca Antuana de Sent-ekziperija, koji je nedavno otvoren u Rusiji, u gradu Uljanovsku na Volgi.

U svetu samo Japan i Južna Koreja mogu da se ponose time što imaju muzeje Sent-ekziperija. Čak u domovini pisca nameravaju da naprave memorijalni centar Ekziperija tek 2014. godine. Tako da je Rusija pretekla Francusku – zemlju partnera u unakrsnoj Godini jezika i književnosti. I postoji određena logika u tome što je muzej otvoren upravo u Uljanovsku. Gradu kao da je udahnut novi život posle značajnog perioda zaboravljenosti i bezvremenosti – tako je na prelasku iz 20. u 21. vek Uljanovsk plaćao za slavu veštački podgrevanu u sovjetskom periodu. Jer to je grad gde je rođen vožd proeltereske revolucije Lenjin i zato je u komunističko vreme Uljanovsk bio centar hodočasništva i klanjanja. Ali stracina istorije je okrenuta, i sada grad stvar novi, neizmišljeni lik. Između ostalog, kulturni trend je postao vrlo važan u stvaranju savremenog imidža Uljanovska. Ranije je grad bio izabran za kulturnu prestonicu ZND i razvijajući taj projekat, pristupio je realizaciji još ambicioznijeg: Uljanovsk – kulturna prestonice Evrope. Postoji i druga strana današnjeg života Uljanovska: s pravom ga nazivaju avijacionom prestonicom Rsuije. Ovde je napravljen snažan klaster koji podrazumeva preduzeća civilne avijacije, konstruktorske biroe, obrazovno-istraživačke avijacione centre.

Simbolično je da su upravo ova dva oslnonca – kultura i avijacija – neraskidivo vezana za lik i sudbinu Antuana de Sent-Ekziperija. I u izvesnoj meri sa sudbinom uljanovskog bibilofila, ranije navigatora civilne avijacije Nikolaja Jacenka, zahvaljujući kome se i pojavio muzej Ekziperija. Upravo on je sakupio 6000 fotografija, knjiga, publikacija, dokumenata i drugih rariteta koji imaju veze sa Sent-Ekziperijom. Pa i sam je napisao 12 knjiga o francuskom piscu pilotu. On se lično sastajao sa rođacima Ekziperija kako bi saznao najdetaljnije i najverodostojnije činjenice i dobio za svoju kolekciju jedinstvene predmete. Osetio sam duhovno srodstvo sa francuskim pilotom-piscem, govori kolekcionar. Pre svega u pogledu na problem ljudske komunikacije. Obojica smatramo da je to visoka vrednost.

Nikolaj Jacenko je doneo odluku da preda svoju kolekciju Uljanovskom univerzitetu radi formiranja muzeja i organizacije kulturno-lingvističkog centra.

Studenti univerziteta i drugih visokih škola Uljanovska, govori Nikolaj Jacenko, mogu da pišu seminarske i diplomske radove na teme vezane za Sent-Ekziperija. Osim toga, bavićemo se izložbenom delatnošću, prevodima, stvaranjem klubova ekslibristta, čak pozorištem. Drago mi je što je muzej otvoren u okviru univerziteta, jer ovde su najbolje naučne snage.

Univerzitetska zajednica, između ostalog, predložila je da se na osnovu kolekcije Nikolaja Jacenka napravi obrazovno-istraživački centar za proučavanje i popularizaciju stranih jezika. Takav centar u Uljanovsku već funkcioniše, redovno održava festivale jezika naroda sveta. Oko njega u gradu je formiran nekakav lingvistički pokret, koji objedinjuje sve koji su spremni da uče i razvijaju se. Između ostalog, u muzeju Ekziperija njegove knjige su predstavljene na raznim jezicima: samo Mali princ na 20 jezika.

Nikolaj Jacenko je uveren da muzej može da ispuni i društveno-moralnu funkciju: Književno nasleđe Antuana de Sent-Ekziperija, kaže on, aktualno je u sva vremena i pomoći će savremenoj generaciji da izgradi aktivan životni stav i stane u red pravih građana svoje zemlje.