Kolumbi nove Evrope?

Berlinski klub uslovni je naziv koji je američka novinska agencija AVS dala učesnicima neformalnog sastanka, održanog u Berlinu na poziv šefa nemačke diplomatije Gida Vestevelea. Sami po sebi oni su izabrali ambiciozniji naziv – Grupa budućnosti. Privilegiju da pripadaju uskom krugu izabranih sa tako počasnom, mada i nezvaničnom titulom, dobili su ministri inostranih poslova i predstavnici spoljnopolitičkih resora 9 država članica EU – Poljske, Austrije, Belgije, Portugalije, Holandije i Luksemburga, Francuske, Danske, i, razume se, Nemačke.

Ranije je šef nemačke diplomatije izjavljivao da okuplja kolege za početak novog razmatranja jedinstvenog evro-ustava ali na kraju o tome nije bilo reči. Glavnu temu diskusije učesnici sastanka u svom memorandumu formulisali su na sledeći način: Naš cilj je da započnemo strateške debate o tome u kojoj sferi će nam biti potrebno „više Evrope“. Sam Vestervele, otvarajući sastanak, pozvao je okupljene da izađu iz začaranog kruga problema finansijske krize i da se zauzmu traganjem za odgovorom na globalna pitanja koja nagoveštava budućnost.

A dan ranije u štabu SDPG – berlinskom Domu Vilija Brandta, u suštini programsku izjavu dao je predsednik Evropskog parlamenta socijal-demokrata Martin Šulc. U prvom redu šef Evropskog parlamenta govorio je o besperspektivnosti izlaska iz krize samo putem stezanja kaiševa građana. Evropi je, po rečima Šulca, potreban program rasta, svojevrsni Maršalov plan. Inače nije isključen krah. I mogući raspad EU, po njegovim rečima koje su citirali svi vodeći mediji, realni je scenario.

Koliko se ozbiljno mogu primiti sve ove alarmantne izjave, kako su ih neki eksperti nazvali, izerčene u Berlinu? Sergej Utkin iz Instituta za merđunarodnu ekonomiju i međunarodne odnose u razgovoru za Glas Rusije rekao je da je stvaranje nekakvog „kluba devetorice“ u EU najverovatnije pokušaj da se pomalo ublaži akutnost pitanja finansijske krize. Osnovu za paniku ne vidi ni Aleksej Gromiko, zamenik direktora Evropskog instiuta.

U Evropi mnogo govore o tome da EU može da se raspadne, govori Gromiko. Ali ova tačka gledišta nema nikave veze sa stvarnošću. EU ne može da se raspadne zato što za to nema nikakvih pretpostavki. Ako se uzme to što se dešava u stvari, svi napori se u praksi ulažu da se reše problemi nastali u zoni evra, da se usavrše paket-sporazumi, da se pokrene nekakav evrospki mehanizam stabilnosti. Radi se sada prosto o tome da ove odluke dosledno budu realizovane.

Članovi Grupe budućnosti nameravaju da se sastaju po redu u svojim prestonicama. Da li će oni psotati Kolumbi nove Evrope, teško je reći. U svakom slučaju, po mišljenju većine eksperata, Evropi od takvih debata neće biti gore.