Колумби нове Европе?

Берлински клуб условни је назив који је америчка новинска агенција АВС дала учесницима неформалног састанка, одржаног у Берлину на позив шефа немачке дипломатије Гида Вестевелеа. Сами по себи они су изабрали амбициознији назив – Група будућности. Привилегију да припадају уском кругу изабраних са тако почасном, мада и незваничном титулом, добили су министри иностраних послова и представници спољнополитичких ресора 9 држава чланица ЕУ – Пољске, Аустрије, Белгије, Португалије, Холандије и Луксембурга, Француске, Данске, и, разуме се, Немачке.

Раније је шеф немачке дипломатије изјављивао да окупља колеге за почетак новог разматрања јединственог евро-устава али на крају о томе није било речи. Главну тему дискусије учесници састанка у свом меморандуму формулисали су на следећи начин: Наш циљ је да започнемо стратешке дебате о томе у којој сфери ће нам бити потребно „више Европе“. Сам Вестервеле, отварајући састанак, позвао је окупљене да изађу из зачараног круга проблема финансијске кризе и да се заузму трагањем за одговором на глобална питања која наговештава будућност.

А дан раније у штабу СДПГ – берлинском Дому Вилија Брандта, у суштини програмску изјаву дао је председник Европског парламента социјал-демократа Мартин Шулц. У првом реду шеф Европског парламента говорио је о бесперспективности изласка из кризе само путем стезања каишева грађана. Европи је, по речима Шулца, потребан програм раста, својеврсни Маршалов план. Иначе није искључен крах. И могући распад ЕУ, по његовим речима које су цитирали сви водећи медији, реални је сценарио.

Колико се озбиљно могу примити све ове алармантне изјаве, како су их неки експерти назвали, изерчене у Берлину? Сергеј Уткин из Института за мерђународну економију и међународне односе у разговору за Глас Русије рекао је да је стварање некаквог „клуба деветорице“ у ЕУ највероватније покушај да се помало ублажи акутност питања финансијске кризе. Основу за панику не види ни Алексеј Громико, заменик директора Европског инстиута.

У Европи много говоре о томе да ЕУ може да се распадне, говори Громико. Али ова тачка гледишта нема никаве везе са стварношћу. ЕУ не може да се распадне зато што за то нема никаквих претпоставки. Ако се узме то што се дешава у ствари, сви напори се у пракси улажу да се реше проблеми настали у зони евра, да се усаврше пакет-споразуми, да се покрене некакав евроспки механизам стабилности. Ради се сада просто о томе да ове одлуке доследно буду реализоване.

Чланови Групе будућности намеравају да се састају по реду у својим престоницама. Да ли ће они псотати Колумби нове Европе, тешко је рећи. У сваком случају, по мишљењу већине експерата, Европи од таквих дебата неће бити горе.