Advokat Sadama Huseina: Potiranje suvereniteta započelo je od Jugoslavije

U Bagdadu započinje samit Lige arapskih država. Glavna tema je situacija u Siriji, gde se na pola puta zamrzlo „arapsko proleće“. Po ironiji sudbine, sastanak na kojem će se razmatrati posledice ovog revolucionarnog godišnjeg doba proteći će u bivšem dvorcu Sadama Huseina.

U ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije Vušra Halil, advokat i poverenik bivšeg iračkog predsednika, koja je preživela sa njim tragične dane i početak sudskog procesa, pa sve do samog pogubljenja, govori:

Sadam je predao preko mene mnoštvo pisama upućenim raznim političarima. Bile su i usmene poruke. Ova usmena obraćanja bila su upućena arapskom narodu, otporu, generalnom sekretaru Hezbloaha Hasanu Nasrulau, koga je Husein smatrao jednim od pravih narodnih vođa na Bliskom Istoku.

Za sve to vreme nisam čula od Sadama Huseina nikakve molbe koje se tiču njega lično. Apsolutno ništa, osim društvenog dijaloga. U krajnjoj liniji, on je tako hteo da izgleda u očima svog naroda. Sadam nije video sebe ni kao muškarca, ni kao oca ili dedu, već je sebe pozicionirao kao oca nacije. Najviše ga je brinula budućnost iračkog naroda i arapa u celini.

Znam da je Sadam dobio predlog koji bi mnoge naterao da se zamisle. Tačnije: njegovo oslobađanje sa kasnijim životom u jednoj od arapskih zemalja, moguće u Kataru, ukoliko prekine otpor i direktno se obrati narodu Iraka sa tim rečima. Naravno, on je odbio.

Ja prvi put govorim o tome javno, nastavlja Bušra Halil. Sadam Husein je pomagao materijalno Slobodanu Miloševiću kada je on izašao pred sud Haškog tribunala. Suđenje protiv Miloševića je zahtevalo velike troškove, i Husein, predosećajući nadolazeće događaje, rešio je da podrži svrgnutog predsednika Jugoslavije. Treba li objasniti čime se rukovodio Sadam Husein? Da li je predvideo situaciju koja je danas nastala u arapskim zemljama i geopolitičkoj doktrini u svetu u celini? Potiranje suvereniteta započelo je od Jugoslavije. Svi kasniji događaji kao cunami proširili su se po svim kontinentima i dokazali to.

Devet godina kasnije mogu da konstatujem: de-fakto događaji u Iraku označili su kraj kasnijim promenama koje se nazivaju „arapsko proleće“. Sveopšti dolazak „islamista“ nema ništa zajedničko sa islamom kao teološkom bazom. Islam vekovima poziva na jedinstvo i bratstvo ljudi raznih konfesija, to nije religija krvavih terorista, koji ispunjavaju tuđu volju.

Što se tiče stava Rusije, lično kod mene on izaziva poštovanje. To je politika odmerenog i dalekovidog prilaza pitanju. Ovde na Istoku bilo je uobičajeno da se Rusija posmatra kao drug, a zatim već kao partner. To skupo košta. Ako govorimo jezikom interesa, mi i Rusi imamo zajedničke interese, i ako se izražavamo slikovito, mi smo u istom rovu. Mogu sa sigurnošću da kažem da se sada Rusija vratila na međunarodnu arenu kao pravi strateški fakor, čije mišljenje mora da se uzima u obzir.