Ananov plan – spas ili lažna nada

Damask je usvojio plan Kofija Anana za mirno regulisanje sitaucije u Siriji. Ipak ova vest nije izazvala oduševljenje Zapada. Mapa puta koju je tek prošle godine odobrena u SB UN, odjednom je lišena poverenja protivnika režima Bašara Asada. A samog sirijskog lidera koji je pristao da ispuni zahteve UN, optužili su za pokušaj da uvde međunarodnu zajednicu u zabludu.

Rusija je pozdravila pristanak Damaska da usvoji Ananov plan. Ali za razliku od SAD, koje kao potvrdu o ozbiljnosti Asadovih namera čekaju od njega hitne akcije, Moskva smatra da sada reč ima opozicija.

Sam plan od 6 tačaka od samog početka mogao je da se proglasi utopijskim, bez obzira na njegove blage ciljeve: da se prekinu borbe, puste u zemlju strani novinari, da se osigura dostava humanitarne pomoći svima kojima je ona potrebna. Vodeći analitičar Sankt-Peterburškog centra za proučavanje savremenog Bliskog Istoka Gumer Isajev ističe da mirovni napori zemalja Zapada iz nekog razloga usmereni su isključivo na Damask.

U stvari niz simptoma pokazuje da zapadne zemlje, kao i predstavnici zemalja Persijskog zaliva imaju sasvim jasnu želju da postignu svrgavanje režima Asada. Svi zahtevi i primedbe prema režimu s jedne strane prilično su apstraktni, a sa druge, teško ih je ispuniti, pošto postoji druga strana konflikta – oni koji sa oružjem u rukama istupaju protiv Asada. Ne zna se da li će oni sa svoje strane ispuniti glavni zahtev – prekid vatre.

Šta više, opozicija u Siriji veoma je razjedinjena i ona nema jedinstveni pogled na budućnost Sirije, podvlači Gumer Isajev.

Ovde nema nikakvog centralnog žarišta ustanka, kao što je bilo u libijskom Bengaziju. Tamo je odmah pošlo za rukom da se formira Prelazni nacionalni savet i on je istupao u ime svih ustanika. A ovde se ne zna ko je zaista opozicija Asadu. To je široki krug raznih snaga, koje nisu uzajamno povezane. Ono što odgovara jednima drugi će oceniti kao oportunizam. Kako sa njima da se dogovara?

O odstustvu koordinacije u redovima opozicije govori i činjenica da se u zemlji spoljnih tajnih protivnika Asada vidi raskol, ističe politikolog Stanislav Tarasov.

Turska i Zapad pokušavaju da sprovedu na Istambulskom forumu rezoluciju o podršci sirijske opozicije. A Liga arapskih zemalja koja zaseda u Bagdadu kategorički je isključila iz dnevnog reda pitanje o udaljavanju Asada sa vlasti. Na taj način teorijski su se pojavile šanse za izvlačenje sirijske krize i ćorsokaka putem političko-diplomatskih napora. Ali opasnost je upravo u tome što zemlje EU, Turska i SAD za sada još nisu odustale od mogućnosti oružanog svrgavanja režima. Reč je ne o direktnom intervenisanju na teritoriji Sirije, kako je bilo u Libiji, već putem zaoštravanja građanskog rata.

Eksperti samtraju da plan Kofija Anana ima šanse za realizaciju uz poštovanje nekoliko uslova: spoljne snage treba da prekinu svaku podršku ustanika, da zaustave isporuke naoružanja i da prestanu da obećavaju svakakva blaga za svrgavanje Asada. U protivnom nikakve inicijative za regulisanje sitaucije u Sirji neće dovesti do stabilizacije situacije u zemlji.