Ананов план – спас или лажна нада

Дамаск је усвојио план Кофија Анана за мирно регулисање ситауције у Сирији. Ипак ова вест није изазвала одушевљење Запада. Мапа пута коју је тек прошле године одобрена у СБ УН, одједном је лишена поверења противника режима Башара Асада. А самог сиријског лидера који је пристао да испуни захтеве УН, оптужили су за покушај да увде међународну заједницу у заблуду.

Русија је поздравила пристанак Дамаска да усвоји Ананов план. Али за разлику од САД, које као потврду о озбиљности Асадових намера чекају од њега хитне акције, Москва сматра да сада реч има опозиција.

Сам план од 6 тачака од самог почетка могао је да се прогласи утопијским, без обзира на његове благе циљеве: да се прекину борбе, пусте у земљу страни новинари, да се осигура достава хуманитарне помоћи свима којима је она потребна. Водећи аналитичар Санкт-Петербуршког центра за проучавање савременог Блиског Истока Гумер Исајев истиче да мировни напори земаља Запада из неког разлога усмерени су искључиво на Дамаск.

У ствари низ симптома показује да западне земље, као и представници земаља Персијског залива имају сасвим јасну жељу да постигну свргавање режима Асада. Сви захтеви и примедбе према режиму с једне стране прилично су апстрактни, а са друге, тешко их је испунити, пошто постоји друга страна конфликта – они који са оружјем у рукама иступају против Асада. Не зна се да ли ће они са своје стране испунити главни захтев – прекид ватре.

Шта више, опозиција у Сирији веома је разједињена и она нема јединствени поглед на будућност Сирије, подвлачи Гумер Исајев.

Овде нема никаквог централног жаришта устанка, као што је било у либијском Бенгазију. Тамо је одмах пошло за руком да се формира Прелазни национални савет и он је иступао у име свих устаника. А овде се не зна ко је заиста опозиција Асаду. То је широки круг разних снага, које нису узајамно повезане. Оно што одговара једнима други ће оценити као опортунизам. Како са њима да се договара?

О одстуству координације у редовима опозиције говори и чињеница да се у земљи спољних тајних противника Асада види раскол, истиче политиколог Станислав Тарасов.

Турска и Запад покушавају да спроведу на Истамбулском форуму резолуцију о подршци сиријске опозиције. А Лига арапских земаља која заседа у Багдаду категорички је искључила из дневног реда питање о удаљавању Асада са власти. На тај начин теоријски су се појавиле шансе за извлачење сиријске кризе и ћорсокака путем политичко-дипломатских напора. Али опасност је управо у томе што земље ЕУ, Турска и САД за сада још нису одустале од могућности оружаног свргавања режима. Реч је не о директном интервенисању на територији Сирије, како је било у Либији, већ путем заоштравања грађанског рата.

Експерти самтрају да план Кофија Анана има шансе за реализацију уз поштовање неколико услова: спољне снаге треба да прекину сваку подршку устаника, да зауставе испоруке наоружања и да престану да обећавају свакаква блага за свргавање Асада. У противном никакве иницијативе за регулисање ситауције у Сирји неће довести до стабилизације ситуације у земљи.