Pol Pot: kobra za svrgnutog tiranina

U aprilu 1975. godine odredi crvenih kmera ušli su u glavni grad Kambodže Pnom Pen. Država je posle izvesnog vremena bila preimenovana u Demokratsku Kampučiju, ali demokratije tamo nije bilo ni u tragovima: u zemlji je uspostavljena žestoka ultralevičarska diktatura. Ljude su masovno iseljavali iz gradova na selo, novac je bio ukinut, u zatvore su bacali na hiljade ljudi, po ocenama od terora je za tri i po godine uprave crvenih kmera poginulo nekoliko miliona ljudi. Prilično dugo većina stanovnika Kampučije čak nije znala ko njima rukovodi. Tek posle izvesnog vremena ispostavilo se da je „brat. Br. 1“ lider komunističke partije Salot Sar, poznatiji pod pseudonimom Pol Pot.

Nalazeći se na vrhu vlasti, Pol Pot je ostavljao utisak askete, hranio se oskudno, nosio skromnu crnu maicu i nije prisvajao nacionalizvane vrednosti. Širile su se glasine o tome da je Pol Pot bio vegetarijanac, pa čak i vegan. Istina, uglavnom ovu neproverenu informaciju šire sajtovi ratobornih ljubitelja mesta. Zna se da je u vreme Demokratske Kampučije Pol Pot, bez obzira na asketizam, imao mnogo slugu, između ostalog i kuvara.

Njegova fiks ideja je bila da nahrani Kampučijce, pre svega pirinčem. Već u maju 1975. godine radio iz glavnog rada emitovao je: Ako imamo pirinač, svi ćemo se najesti. U četvorogodišnjem planu izgradnje socijalizma koji je razradio Pol Pot ubrzanje tempa sveopšte kolektivizacije direktno se vezivalo sa društvenim blagostanjem. Plan Pola Pota je bio obećavajući: 1977. godine biće dva deserta nedeljno. 1978. jedan desert na svaka dva dana. A 1979. slatkiši će biti svakog dana i slično. Kolektivizacija na način Pola Pota sastojala se između ostalog u razvijanju mreže društvene ishrane. Ljude su terali da se hrane u velikim menzama. Zbog sprovođenja ove politike započete od 1977. godine, porodice su se lišile jela i mogućnosti da ga spremaju, kao i da razgovaraju za trpezom. Po rečima jednog od saradnika Pola Pot, kapitalistička struktura u kojoj su rođaci jeli zajedno, usporavala je dalje revolucionarne uspehe čak u takvim zemljama kao što je Kina i Severna Koreja. Mada su novi rukovodioci Kambodže tvrdili da su se zajednički ručkovi uvodili za bragostanje običnih kmera, ova politika je bila usmerena na jačanje kontrole nad narodom.

Istina, 1978. godine povodom godišnjice formiranja komunističke partije bile su priređene svečanosti koje su obuhvatile čitavu Kambodžu. Tom prilikom bilo je dovoljno, možda i previše jela. U Pnom Penu vladinim funkcionerima prikazivali su kineske i albnaske filmove i priređivali za njih specijalne gozbe. A Pol Pot je tvrdio da se pod rukovodstvom partije kod 90% stanovništva značajno poboljšao standard. Muškarci i žene koji ranije nisu imali ni zemlju, ni jelo i bili su primorani da prodaju svoje sinove i kćeri, sada jedu tri puta dnevno, slatkiši i šećer postali su dostupni. Istovremeno hiljade stanovnika Kampučije umirale su od iscrpljenosti.

Nije slučajno to što su svrgavanje režima crvenih kmera uz aktivno učešće susednog Vijetnama mnogi stanovnici zemlje vatreno pozdravili. Ali Pol Pot je nastavio da vodi partizanski rat protiv novih vlasti.

U aprilu 1998. godine Pol Pot je umro, po nekim glasinama bio je otrovan.