Postignut dogovor o subvencijama

Do kompromisa, koji podrazumeva i obavezu proizvodnje, došlo se nakon pregovora koji su trajali sedam sati, a konkretno rešenje biće usvojeno tokom dana.
Nezadovoljni poljoprivrednici su protestovali tražeći da se vrati subvencionisanje po hektaru, a ne po prinosu, što je izazvalo blokade puteva. One će trajati sve dok se ne usvoji zvanični dokument.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović rekao je novinarima, posle završetka razgovora koji su počeli sinoć oko 19 sati, a završili se noćas u dva sata, da je na sastanku otvoren put za pronalaženje rešenja koje poštuje prioritete nacionalne poljoprivredne politike. Milovanović je dodao da se ta politika ogleda u povećanju produktivnosti, rastu obima proizvodnje i broja korisnika državnih podsticaja u agraru.

On je istakao da usvojena rešenja neće anulirati već ostvarena primanja zemljoradnika, a na osnovu ranije usvojenih uredbi o dodeli subvencija u ovoj godini.

"Rešenje tekućih problema u domaćem agraru se nazire u kombinovanom premiranju po površini, ali uz obavezu da zemljoradnik mora da zasnuje poljoprivrednu proizvodnju i 'preskoči' određeni minimalan prag produktivnosti", precizirao je Milovanović.

Maksimalna isplata subvencija po hektaru neće, prema rečima Milovanovića, biti veća od 12 hiljada dinara, a od te sume će biti odbijen iznos sredstava koji su poljoprivrednici već dobili po osnovu regresiranog dizel goriva i avansa za prolećnu setvu.

"To konkretno znači da će zemljoradnici imati samo pravo na razliku, naravno ukoliko se o svemu postigne konačan dogovor, što podrazumeva potpunu deblokadu puteva i normalizaciju saobraćaja na svim putnim pravcima", rekao je Milovanović.

On je napomenuo i da neće ponovo biti uvedeno plaćanje obaveza za PIO fond, niti će biti ograničenja u pogledu površina koje će se subvencionisati.

Na pitanje da li će biti dovoljno novca u budžetu za ovu godinu za isplatu subvencija a na osnovu predviđenog modela, Milovanović je odgovorio da je rešenje pronađeno.

Predstavnik dela nazadovoljnih zemljoradnika iz Vojvodine Miroslav Ivković je kazao da su paori spremni na kompromis i da će prihvatiti ponuđenih 12 hiljada dinara po hektaru, umesto 14 hiljada dinara po hektaru, što su prvobitno zahtevali. On je rekao da zemljoradnici za sada neće odustati od blokade puteva, ali je istakao da očekuje razrešenje situacije u toku dana.

Nezadovoljni poljoprivrednici su drugi dan uzastopno blokirali veći broj saobraćajnica u Vojvodini i u Šumadiji. Poljoprivrednici su blokade puteva započeli u sredu u podne, nezadovoljni Vladinom uredbom koja predviđa subvencionisanje po prinosu, a ne po hektaru.

Ministar Dušan Petrović i poljoprivrednici ipak su seli za pregovarački sto. Ranije u toku dana paori napustili Vladu pre nego što je ministar uspeo da ih primi.

Šef katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić kaže za Radio B92 da je ovo loš politički trenutak da se donesu valjana rešenja.

"Mislim da je proces poljoprivrednika više politički, nego ekonomsko socijalni, iako ne isključujem i te elemente. Ovde se radi o borbi unutar jedne stranke, suprotnosti dve ili više partija koje su činile koaliciju u ovoj predizbornoj trci, i suprotnosti koje postoje oko pozicionih i opozicionih partija. Ovo je najverovanije najnezgodniji trenutak da se u miru razmotre svi predlozi i donesu rešenja koja će biti valjana", kaže Ševarlić.

On kaže da je stari način subvencionisanja odgovarao onima kojima imaju veće posede, kojih je u Srbiji malo.

"Stari način finansiranja po hektaru je pokazao svoje nedostatke. Pre svega tek deset procenata porodičnih gazdinstvana je bilo uključeno u subvencije, zato što su subvencije bile vezane za regulisanje PIO osiguranja u statusu zeljoradnika. Imajući u vidu da je prosečna veličina poseda u Srbiji oko 3 hektara, tako da niko ko je imao prosečan ili ispodprosečan posed nije mu se isplatilo da plati PIO, jer bi morao da da više nego što bi primio subvencija. Subvencije po hektaru su bile samo dobre za one koji ili raspolažu većim posedom, ili zakupljuju veće površine", kaže Ševarlić.

On dodaje da ne možemo da se upoređujemo sa politikom EU što se tiče poljoprivrede.

"Ne možemo u svemu da se upoređujemo sa zemljama EU danas, jer koncept zajedničke agrarne politike datira od 1957. i EU je u ternutku kada je trebalo da poveća produktivnost i obim proizvodnje imala subvencije po prinosu. Tek kad su postalu suficitarni, onda su uveli sistem subvencija po hektaru. Mi nismo na nivou prinosu iz perioda od pre 20 i više godina. A da ne pričam da je zbog ovakvog subvencioniranja praktično uništeno stočarstvo", kaže Ševarlić.