Постигнут договор о субвенцијама

До компромиса, који подразумева и обавезу производње, дошло се након преговора који су трајали седам сати, а конкретно решење биће усвојено током дана.
Незадовољни пољопривредници су протестовали тражећи да се врати субвенционисање по хектару, а не по приносу, што је изазвало блокаде путева. Оне ће трајати све док се не усвоји званични документ.
Помоћник министра пољопривреде и трговине Милош Миловановић рекао је новинарима, после завршетка разговора који су почели синоћ око 19 сати, а завршили се ноћас у два сата, да је на састанку отворен пут за проналажење решења које поштује приоритете националне пољопривредне политике. Миловановић је додао да се та политика огледа у повећању продуктивности, расту обима производње и броја корисника државних подстицаја у аграру.

Он је истакао да усвојена решења неће анулирати већ остварена примања земљорадника, а на основу раније усвојених уредби о додели субвенција у овој години.

"Решење текућих проблема у домаћем аграру се назире у комбинованом премирању по површини, али уз обавезу да земљорадник мора да заснује пољопривредну производњу и 'прескочи' одређени минималан праг продуктивности", прецизирао је Миловановић.

Максимална исплата субвенција по хектару неће, према речима Миловановића, бити већа од 12 хиљада динара, а од те суме ће бити одбијен износ средстава који су пољопривредници већ добили по основу регресираног дизел горива и аванса за пролећну сетву.

"То конкретно значи да ће земљорадници имати само право на разлику, наравно уколико се о свему постигне коначан договор, што подразумева потпуну деблокаду путева и нормализацију саобраћаја на свим путним правцима", рекао је Миловановић.

Он је напоменуо и да неће поново бити уведено плаћање обавеза за ПИО фонд, нити ће бити ограничења у погледу површина које ће се субвенционисати.

На питање да ли ће бити довољно новца у буџету за ову годину за исплату субвенција а на основу предвиђеног модела, Миловановић је одговорио да је решење пронађено.

Представник дела назадовољних земљорадника из Војводине Мирослав Ивковић је казао да су паори спремни на компромис и да ће прихватити понуђених 12 хиљада динара по хектару, уместо 14 хиљада динара по хектару, што су првобитно захтевали. Он је рекао да земљорадници за сада неће одустати од блокаде путева, али је истакао да очекује разрешење ситуације у току дана.

Незадовољни пољопривредници су други дан узастопно блокирали већи број саобраћајница у Војводини и у Шумадији. Пољопривредници су блокаде путева започели у среду у подне, незадовољни Владином уредбом која предвиђа субвенционисање по приносу, а не по хектару.

Министар Душан Петровић и пољопривредници ипак су сели за преговарачки сто. Раније у току дана паори напустили Владу пре него што је министар успео да их прими.

Шеф катедре економике пољопривреде и тржишта на Пољопривредном факултету у Београду Миладин Шеварлић каже за Радио Б92 да је ово лош политички тренутак да се донесу ваљана решења.

"Мислим да је процес пољопривредника више политички, него економско социјални, иако не искључујем и те елементе. Овде се ради о борби унутар једне странке, супротности две или више партија које су чиниле коалицију у овој предизборној трци, и супротности које постоје око позиционих и опозиционих партија. Ово је најверованије најнезгоднији тренутак да се у миру размотре сви предлози и донесу решења која ће бити ваљана", каже Шеварлић.

Он каже да је стари начин субвенционисања одговарао онима којима имају веће поседе, којих је у Србији мало.

"Стари начин финансирања по хектару је показао своје недостатке. Пре свега тек десет процената породичних газдинствана је било укључено у субвенције, зато што су субвенције биле везане за регулисање ПИО осигурања у статусу зељорадника. Имајући у виду да је просечна величина поседа у Србији око 3 хектара, тако да нико ко је имао просечан или исподпросечан посед није му се исплатило да плати ПИО, јер би морао да да више него што би примио субвенција. Субвенције по хектару су биле само добре за оне који или располажу већим поседом, или закупљују веће површине", каже Шеварлић.

Он додаје да не можемо да се упоређујемо са политиком ЕУ што се тиче пољопривреде.

"Не можемо у свему да се упоређујемо са земљама ЕУ данас, јер концепт заједничке аграрне политике датира од 1957. и ЕУ је у тернутку када је требало да повећа продуктивност и обим производње имала субвенције по приносу. Тек кад су посталу суфицитарни, онда су увели систем субвенција по хектару. Ми нисмо на нивоу приносу из периода од пре 20 и више година. А да не причам да је због оваквог субвенционирања практично уништено сточарство", каже Шеварлић.