Strani investitori napuštaju zonu evra

U jedinstvenoj finansijskoj konstrukciji formirale su se nove rupe. Erik Nilson, glavni ekonomista Unikredita ilustruje to očiglednim primerom. Kreditne stope za mala ili srednja preduzeća južne Evrope za 3,5% su veće nego kod konkurenata u Nemačkoj ili Holandiji. Pri tome strani zajmovi su postali u regionu egzotika. Švajcarski Kredit svis uspeva samo da registruje odliv stranog kapitala iz Italije i Španije. Samo madridska Bankia je lišena prošle nedelje milijardi evra. Ukupno iz Španije od januara do marta 2012. godine u inostranstvo je otišlo 60 milijardi evra. Lokalne banke i vlade problematičnih zemalja moraju da traže pozajmljena sredstva uglavnom jedne od drugih. Situacija „slepac slepca vodi“ ispoljava se na jugu Evrope prilično očigledno.

Eksperti koji se plaše epidemije paničnog begstva evropskog kapitala iz zone evra, objašnjavaju još skormne razmere gubitaka faktorom Nemačke. Upravo ovo ostrvo stabilnosti sa njegovim pouzdanim državnim obligacijama kao magnet privlači značajni deo odbegle likvidnosti. A šta ako se i ova stena poljulja? Dikrektor Instituta za globalizaciju Mihail Deljagin odbacuje i najmanju pomisao o bliskom krahu. Njegovi argumenti su sledeći:

Razgovori da će evro krahirati sutra vode se skoro svakog dana od kada je on poskupeo skoro dva puta do 1,6 dolara za jedan evro. Nesumnjivo kriza zone evra je vrlo ozbiljna. Ali ja ne mogu da zamislim da će Grčku izbaciti iz zone evra. To će značiti katastrofu za Grčku, zato što će unutrašnji bruto proizvod tamo pasti dva puta. I tamo će biti isto toliko reda koliko u Albaniji ili na Kosovu. Sa druge strane to će značiti poraz za globalni evropski biznis, zato što oni od Grčke imaju danas malo, ali ipak imaju nešto. A posle odlaska ona će preći pod kontrolu turskog, američkog, tajvanskog i arapskog biznisa. Teško da je to nekome potrebno.

Što se tiče odliva kapitala iz mediteranskih zemalja, one su naravno u teškom finansijskom i ekonomskom položaju. Iz takvih uvek beže – iz Rusije isto kao iz Španije. To je logična pojava. Vrlo je bolna, ali ona je najverovatnije jedna od grana opšteevrospke krize, a ne neki faktor koji produbljuje tu rkizu. U perspektivi ništa dobro ne očekuje svetsku privredu. Očekuje nas teška razgorna depresija. Ali naredne godine umirući svetski poredak će se očigledno držati.

I još o žalosnom. Svoju delatnost u zoni evra prekida deo stranih infesticionih fondova. A oni koji ostaju, na primer, fondovi koji upravljaju penzionim sredstvima velikih evropskih preduzeća, prebacuju svoje obračune u dolare. Zona evra danas plaća za propuste svog rukovodstva. U to je ubeđen između ostalog glavni ekonomista britanskog investicionog fonda Hermes Nejl Vilijams. Upravo političari po njegovim rečima, ispoljili su svoju potpunu nesposobnost da ubede tržišta da oni zaista mogu da rešavaju probleme zone evra.