Страни инвеститори напуштају зону евра

У јединственој финансијској конструкцији формирале су се нове рупе. Ерик Нилсон, главни економиста Уникредита илуструје то очигледним примером. Кредитне стопе за мала или средња предузећа јужне Европе за 3,5% су веће него код конкурената у Немачкој или Холандији. При томе страни зајмови су постали у региону егзотика. Швајцарски Кредит свис успева само да региструје одлив страног капитала из Италије и Шпаније. Само мадридска Банкиа је лишена прошле недеље милијарди евра. Укупно из Шпаније од јануара до марта 2012. године у иностранство је отишло 60 милијарди евра. Локалне банке и владе проблематичних земаља морају да траже позајмљена средства углавном једне од других. Ситуација „слепац слепца води“ испољава се на југу Европе прилично очигледно.

Експерти који се плаше епидемије паничног бегства европског капитала из зоне евра, објашњавају још скормне размере губитака фактором Немачке. Управо ово острво стабилности са његовим поузданим државним облигацијама као магнет привлачи значајни део одбегле ликвидности. А шта ако се и ова стена пољуља? Дикректор Института за глобализацију Михаил Дељагин одбацује и најмању помисао о блиском краху. Његови аргументи су следећи:

Разговори да ће евро крахирати сутра воде се скоро сваког дана од када је он поскупео скоро два пута до 1,6 долара за један евро. Несумњиво криза зоне евра је врло озбиљна. Али ја не могу да замислим да ће Грчку избацити из зоне евра. То ће значити катастрофу за Грчку, зато што ће унутрашњи бруто производ тамо пасти два пута. И тамо ће бити исто толико реда колико у Албанији или на Косову. Са друге стране то ће значити пораз за глобални европски бизнис, зато што они од Грчке имају данас мало, али ипак имају нешто. А после одласка она ће прећи под контролу турског, америчког, тајванског и арапског бизниса. Тешко да је то некоме потребно.

Што се тиче одлива капитала из медитеранских земаља, оне су наравно у тешком финансијском и економском положају. Из таквих увек беже – из Русије исто као из Шпаније. То је логична појава. Врло је болна, али она је највероватније једна од грана општеевроспке кризе, а не неки фактор који продубљује ту ркизу. У перспективи ништа добро не очекује светску привреду. Очекује нас тешка разгорна депресија. Али наредне године умирући светски поредак ће се очигледно држати.

И још о жалосном. Своју делатност у зони евра прекида део страних инфестиционих фондова. А они који остају, на пример, фондови који управљају пензионим средствима великих европских предузећа, пребацују своје обрачуне у доларе. Зона евра данас плаћа за пропусте свог руководства. У то је убеђен између осталог главни економиста британског инвестиционог фонда Хермес Нејл Вилијамс. Управо политичари по његовим речима, испољили су своју потпуну неспособност да убеде тржишта да они заиста могу да решавају проблеме зоне евра.