Savez Moskve i Pekinga

Spoljnopolitička aktivnost Kremlja za mesec dana proteklih od inauguracije Vladimira Putina neviđena je. Samit ODKB i neformalni sastanak lidera ZND, radne posete Belorusiji, Francuskoj, Nemačkoj i Uzbekistanu, samit Rusija-EU – ovaj spisak zaokružuje samit ŠOS i državna poseta Kini koja je započela 5. juna – prvi bilateralni samit predsednika u punom formatu.

U sastavu delegacije su potpredsenik vlade, pet ministara, šefovi niza federalnih resora, rukovodioci Gasproma, Rosnjefti, Rosatoma, Trannjefta. Sadržaj posete je takođe solidan. Kako je saopštio pomoćnik Putina Jurij Ušakov. U toku posete će biti postpisano 17 dokumenata različite vrste, između ostalog zajednička izjava o daljem produbljenju rusko-kineskih odnosa, sveobuhvatnog, ciljanog, poverljivog parnterstva i strateške saradnje.

Osim svečanih ručkova i ceremonija postoji broj problema gde delegacijama i liderima dve zemlje predstoji složena razmena mišljenja. Tako do danas Rusija i Kina ne mogu da se dogovore o ceni gasa. Sumnjam da će sporazum biti potpisan, izjavio je potpredsednik vlade RF Arkadij Dvorkovič. Između ostalog potpredsenik vlade je istakao da će strane pokušati da se dogovore u toku predstojećih pregovora. U istom ključu Dvorkovič se izjasnio o perspektivama rusko-kineske rafinerije nafte u Tjanćinu. Dat je jasan signal sa obe strane da je projekat značajan, zato on nema pravo na neuspeh, i rešenje mora da se pronađe, izjavio je on.

Za Rusiju je vrlo osetljiv problem kineskih migranata preko Urala, kao i zaštita životne sredine, pre svega reka i pograničnih regiona. Kina krajnje bolećivo reaguje na moguće učešće ruskih kompanija u razradi nalazišta nafte i gasa u priobalnom pojasu spornog arhipelaga Spratli, na koji pretenduje i Vijetnam, Malezija, Filipini i Brunej. Pitanje nije samo u nafti, već i u regionalnoj politici.

Ipak, u bilateralnim odnosima dominiraju teme i ekonomske i političke, gde se interesi Moskve i Pikinga podudaraju. Razlike u naftnim i gasnim pitanjima nisu omele Kinu prošle godine da postane, pretekavši Nemačku, glavni ekonomski partner Rusije. Robna razmena 2011. godine iznosio je 83,5 milijardi dolara SAD, što je za 40% više nego godinu dana ranije. Cilj je sto milijardi do 2015. godine.

U političkoj sferi mal te ne glavni faktor međunarodnog života poslednjih godina postala je koordinisana pozicija Rusije i Kine u SB UN i van njegovih granica o ključnim problemima – iranskom, severnokorejskom, sirijskom. U njenoj osnovi je bazična teza o višepolarnosti savremenog sveta, gde se konflikta pitanja rešavaju u procesu pregovora, uglavnom na multilateralnim platformama. Otuda i rusko-kinesko blokiranje u UN i u okviru dvadesetorice, izgradnja zajedničke linije na osnovu mehanizama BRIKS, ŠOS. ATES. Kako izjavljuju diplomate, u toku posete Putina biće upoređeni satovi u svim tim pravcima. Pri tome u prvom redu biće reči o blokirajnju obe države radi soiguranja fundamentalne bezbednosti.

Više ili manje uredna smena režima na koju su usmerene ekonomske sakncije i politički pritisci Zapada protiv Irana i Severne Koreje, najverovatnije će pomeriti regionalni balans snaga ne u korist Kine i Rusije. Osetiljivo može da bude i istiskivanje iz uobičajenih sfera ekonomske saradnje, što se već desilo sa ruskim i kineskim kompanijama u Libiji.

Ipak najvažnije su vojne pretnje. Za Rusiju je danas to pretnja od strane PRO SAD, koja devalvira ruski potencijal odvraćanja i tehnički, i psihološki. Moskva je primorana ne samo da oštro reaguje, već i da traži saveznike. Glavni od njih je Kina, koje se postavljanje PRO direktno tiče.

U vezi sa tim odgovarajući na molbu da se utvrdi stav Pekinga po pitanju postavljanja sistema američke PRO u Evropi, zamenik ministra inostranih poslova Kine Čeng Gopin je izjavio: Kina se zalaže protiv toga da bilo koje zemlje ili organiazcije prete bezbednosti drugih zemalja uz pomoć postavljanja sistema PRO. Mi smo kategorički protiv toga. Po tom pitanju stav Kine i Rusije se potpuno podudara.

Sa svoje strane, nova odbrambena strategija koju je u januaru proklamovao predsednik SAD Barak Obama, očigledno nije poklon za Peking. Azijsko-tihookeanski region je proglašen regionom gde su koncentrisani nacionalni interesi SAD. Ove nedelje ministar odbrane SAD Leon Paneta je objavio da u regionu treba da bude koncentrisano 60% ratne mornarice SAD. Amerika se vraća u Vijentam i na Filipine, koji imaju teritorijalne sporove sa Kinom.

Kako je izjavio 4. juna zvanični predstavnik MIP Kine, lociranje velike količine oružanih snaga ijačanje vojnih saveza u Azijsko-tihookeanskom regionu neumesno je. Rečeno je vrlo diplomatski. Ipak u tom kontekstu izjava da je potrebno formiranje rusko-kineskog saveza čuje se i na ekspertskom nivou, i čak sa stranica zvaničnog lista Ženmin žibao.

Aktualna Putinova poseta Kini će pokazati koliko su spremni Moskva i Peking da se ujedine pred licem spoljnih pretnji. Pretpostavke za to postoje.