Савез Москве и Пекинга

Спољнополитичка активност Кремља за месец дана протеклих од инаугурације Владимира Путина невиђена је. Самит ОДКБ и неформални састанак лидера ЗНД, радне посете Белорусији, Француској, Немачкој и Узбекистану, самит Русија-ЕУ – овај списак заокружује самит ШОС и државна посета Кини која је започела 5. јуна – први билатерални самит председника у пуном формату.

У саставу делегације су потпредсеник владе, пет министара, шефови низа федералних ресора, руководиоци Гаспрома, Росњефти, Росатома, Транњефта. Садржај посете је такође солидан. Како је саопштио помоћник Путина Јуриј Ушаков. У току посете ће бити постписано 17 докумената различите врсте, између осталог заједничка изјава о даљем продубљењу руско-кинеских односа, свеобухватног, циљаног, поверљивог парнтерства и стратешке сарадње.

Осим свечаних ручкова и церемонија постоји број проблема где делегацијама и лидерима две земље предстоји сложена размена мишљења. Тако до данас Русија и Кина не могу да се договоре о цени гаса. Сумњам да ће споразум бити потписан, изјавио је потпредседник владе РФ Аркадиј Дворкович. Између осталог потпредсеник владе је истакао да ће стране покушати да се договоре у току предстојећих преговора. У истом кључу Дворкович се изјаснио о перспективама руско-кинеске рафинерије нафте у Тјанћину. Дат је јасан сигнал са обе стране да је пројекат значајан, зато он нема право на неуспех, и решење мора да се пронађе, изјавио је он.

За Русију је врло осетљив проблем кинеских миграната преко Урала, као и заштита животне средине, пре свега река и пограничних региона. Кина крајње болећиво реагује на могуће учешће руских компанија у разради налазишта нафте и гаса у приобалном појасу спорног архипелага Спратли, на који претендује и Вијетнам, Малезија, Филипини и Брунеј. Питање није само у нафти, већ и у регионалној политици.

Ипак, у билатералним односима доминирају теме и економске и политичке, где се интереси Москве и Пикинга подударају. Разлике у нафтним и гасним питањима нису омеле Кину прошле године да постане, претекавши Немачку, главни економски партнер Русије. Робна размена 2011. године износио је 83,5 милијарди долара САД, што је за 40% више него годину дана раније. Циљ је сто милијарди до 2015. године.

У политичкој сфери мал те не главни фактор међународног живота последњих година постала је координисана позиција Русије и Кине у СБ УН и ван његових граница о кључним проблемима – иранском, севернокорејском, сиријском. У њеној основи је базична теза о вишеполарности савременог света, где се конфликта питања решавају у процесу преговора, углавном на мултилатералним платформама. Отуда и руско-кинеско блокирање у УН и у оквиру двадесеторице, изградња заједничке линије на основу механизама БРИКС, ШОС. АТЕС. Како изјављују дипломате, у току посете Путина биће упоређени сатови у свим тим правцима. При томе у првом реду биће речи о блокирајњу обе државе ради соигурања фундаменталне безбедности.

Више или мање уредна смена режима на коју су усмерене економске сакнције и политички притисци Запада против Ирана и Северне Кореје, највероватније ће померити регионални баланс снага не у корист Кине и Русије. Осетиљиво може да буде и истискивање из уобичајених сфера економске сарадње, што се већ десило са руским и кинеским компанијама у Либији.

Ипак најважније су војне претње. За Русију је данас то претња од стране ПРО САД, која девалвира руски потенцијал одвраћања и технички, и психолошки. Москва је приморана не само да оштро реагује, већ и да тражи савезнике. Главни од њих је Кина, које се постављање ПРО директно тиче.

У вези са тим одговарајући на молбу да се утврди став Пекинга по питању постављања система америчке ПРО у Европи, заменик министра иностраних послова Кине Ченг Гопин је изјавио: Кина се залаже против тога да било које земље или органиазције прете безбедности других земаља уз помоћ постављања система ПРО. Ми смо категорички против тога. По том питању став Кине и Русије се потпуно подудара.

Са своје стране, нова одбрамбена стратегија коју је у јануару прокламовао председник САД Барак Обама, очигледно није поклон за Пекинг. Азијско-тихоокеански регион је проглашен регионом где су концентрисани национални интереси САД. Ове недеље министар одбране САД Леон Панета је објавио да у региону треба да буде концентрисано 60% ратне морнарице САД. Америка се враћа у Вијентам и на Филипине, који имају територијалне спорове са Кином.

Како је изјавио 4. јуна званични представник МИП Кине, лоцирање велике количине оружаних снага ијачање војних савеза у Азијско-тихоокеанском региону неумесно је. Речено је врло дипломатски. Ипак у том контексту изјава да је потребно формирање руско-кинеског савеза чује се и на експертском нивоу, и чак са страница званичног листа Женмин жибао.

Актуална Путинова посета Кини ће показати колико су спремни Москва и Пекинг да се уједине пред лицем спољних претњи. Претпоставке за то постоје.