ЕУ коригује вођство у источном партнерству

Врховни представник ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон 5. јуна је допутовала у Кишињов, где ће учествовати у министарском заседању уз учешће представника Источног партнерства. Експерти истичу да се европски политичари све хладније односе према Украјини, недавном фавориту овог европског пројекта, и истичу као лидере нове земље, између осталог Молдавију. Ипак ниво демократије у њима је приближно једнак, и он је далеко од европског.

Програм Источно партнерство који су иницирале Пољска и Шведска, био је усвојен пре 4 године. Његов циљ је економско и политичко зближавање држава постовјетског простора – Украјине, Молдавије, Азарбејџана, Јерменије, Белорусије и Грузије са Европом. И мада чланство у Источном парнтерству не гарантује ступање у ЕУ, земље које улазе у њега врло се брижљиво односе према самој могућности евроинтеграције. Неки експерти сматрају да је пројекат направљен као алтернатива утицају Русије у региону.

Сада индекс европске интеграције Источног партнерства фиксира да Украјина заостаје по нивоу увођења стандарда ЕУ, мада је политички дијалог са Европом код ње прилично интензиван. Упоредо са тим председник Европског парламента Јежи Бузек недавно је изразио забринутост због ограничавања слобода у Украјини. Уз то став низа европских земаља, које су припретиле да ће потписивање Споразума о асоцијацији Украјине са ЕУ бити одложен све док се лидери опозиције, у првом реду Јулија Тимошенко, налазе у затвору. Мишљење експерта Владимира Брутера.

Мислим да нико у Европи никада није сматрао да ће Украјина скоро ступити у ЕУ. Шта више, у перспективи такође никада то није било означено. Зато је обична фраза говорити да је Украјина нешто изгубила, а Молдавија нашла.

Ипак, Молдавија у очима европљана делује прилично позитивно. У сваком случају, њихова истраживања доказују да она показује високи ниво приближавања стандардима ЕУ и развоја демократије. Наравно, говорити о непристрасности и објективности сличних мерила тешко да је оправдано. Иначе како објаснити да се међу лидерима Источног партнерства нашла Грузија. Чак ни врло натегнуто тешко да ће било који одмерени и политички немотивисани аналитичар назвати ову земљу демократском.

Па и у Молдавији нису реткост алармантни случајеви непоштовања људских права. Довољно је сетити се прошлогодишње приче око хапшења руског писца и блогера Едуарда Багирова због сумње да је учествовао у организацији нереда у Кишењову 2009. године. А о придњестровском конфликту или расту националистичких расположења у Молдавији европски политичари мисле тек у потребним случајевима, сматра политиколог Константин Затулин.

У ствари европски представници само подстичу Молдавију на даље дистанцирање од ЗНД и Русије. И овде, ма како да они то објашњавају успесима у области демократије, подлога није демократија, а геополитика. Потребно им је да подрже Молдавију која постепено плута у супротну страну од Русије и уз то пулута даље од придњестровскго регулисања.

Ипак, 26. јуна ће бити одржано заседање Савета за сарадњу Молдавије са ЕУ, на којем ће бити потписан споразум о јединственом ваздушном простору и проглашена друга фаза плана либерализације визног режима за грађане ове земље. Мада, наравно, ни о каквом безвизном режиму у догледној будућности нема речи. Уз помоћ овог тактичког поступка европски стратези намеравају да држе Молдавију у ореолу свог утицаја.