Ima li evro šanse da preživi leto?

Čuveni finansijski špekulant Džordž Soroš izjavio je da je Evropi ostalo najviše tri meseca za traženje rešenja za spas evra – tržišta su se umorila od neodređenosti.

Eksperti se slažu: Evropa sedi na buretu baruta koje može da eksplodira u svakom trenutku. Povod za eksploziju može da bude pogoršanje situacije u problematičnim zemaljama EU ili odavno razmatrani izlazak Grčke iz zone evra.

Ali za tri meseca takvo klupko ne može da se razmrsi, tim pre što su ekonomske mere odavno odabrane, a rešavanje dužničkog problema prešlo je u političku ravan. Sudbina zone evra, a zajedno sa njom i svetske ekonomije, u mnogome će zavisiti od izbora za grčki parlament 17. juna.

Troškovi vezani za rešavanje dužničke krize ojačali su u grčkom društvu pozicije krajnje levih i kranje desnih koji se zalažu za izlazak zemlje iz zone evra. To nije najozbiljniji problem, smatra vodeći naučni saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Afoncev.

Ne vidim veliku opasnost od strane krajnje desnih, zato što oni imaju svoj udeo u biračkom telu i ne mogu da skoče iznad toga. Postoji sepcifični deo levog sektora – to je komunistička partija, i ona upravo primiče krajnjim desničarima. To su partije prilično marginalne. Na prošlim izborima one su uzele negde 15%, ne znam koliko su u stanju da to sačuvaju. A ako 15-20% uzmu, to nije ništa.

Jednostavno mnogima u samoj Grčkoj je postalo jasno da izlazak zemlje iz zone evra neće biti zlaz iz ćorsokaka, pošto u ekonomiji zemlje nema sopstvenih tačaka rasta. Kako podvlači direktor grupe kompanija Trojka Dijalog Jevgenij Gavrilenskov, povratak nacionalne valute i njeno rezanje za 60-70% - devalvacija, neće stvoriti uslove za obnovu industrije.

To je premalo da se izvuče ekonomija Grčke. Zato su moguće posledice izlaska iz zone evra vidljive: devalvacija, skok cena, socijalni nemiri i slično.

Ozbiljniji problem nego što je težnja krajnjih levičara i krajnjih desničara da izvedu zemlju iz zone evra, po mišljenju Sergeja Afonceva, predstavlja stav levih partija ujedinjenih u koaliciju SIRIZA.

Ostali levičari ne žele da izađu iz zone evra, oni žele da koriste sva blaga zone evra, ali pri tome ne žele da plate cenu koštanja tih blaga. Sa njima je glavni problem. To što je SIRIZA istakla kao svoj ekonomski program ne sadrži ništa dobro. Tamo je prosto konstatacija da ništa nismo dužni, svi su nas ekspluatisali i sada treba da plate. Naravno, u takvim uslovima malo šta konstruktivno se može očekivati.

Takav stav ide na ruku onima koji smatraju da Grčka može da napusti zonu evra protiv svoje volje. Sličnu varijantu vieš puta su nagoveštavali visoki nemački činovnici, govoreći da bi izlazak iz zone evra bio za Grke optimalno rešenje.

Samo ne zna se da li će isključivanje Grčke koristiti izvozno orijentisanoj ekonomiji Nemačke. Da ne govorimo o tome da odlazak Grka može da provocira evropsku ekonomsku krizu.

Ali ni očuvnje Grčke u zoni evra i ispunjenje svih naloga EU takođe ne garantuje izlazak iz krize. Za sada je reč samo o tome da se otegne i odugovlači ova situacija što je moguće više, da se dobije na vremenu, dok se ne obnovi napredak evropske ekonomije ili vlasti EU ne nađu druga efikasna rešenja dužničkih problema.