Rešavanje problema migracije – sistemske reforme

Problem masovne migracije podseća na klupko protivrečnosti u kojem su se razlozi velike politike tesno isprepleli s ekonomijom, demografijom i socijalnim aspektom. Koncepcija državne migracione politike do 2025. godine koju je potpisao predsednik Putin predviđena je za kontrolu migracionih kretanja.

U Koncepciji se kaže da je angažovanje inostranih radnika potreban uslov za postupni razvoj domaće ekonomije. Glavni pravci migracione politike treba da budu povratak sunarodnika, pospešivanje priliva kvalifikovanih stručnjaka, investitora i preduzimača. Istovremeno, Vladimir Putin je zahtevao da se pooštri odgovornost za korišćenje nezakonitog rada migranata.

Rusija je danas druga zemlja posle SAD po broju migranata koje prima. Po podacima Svetske banke u Rusiju svake godine doputuje do 12,5 miliona ljudi.

Deo stručnjaka je uveren da se više ne može bez masovnog angažovanja inostrane radne snage. Po mišljenju izvršnog direktora instituta „Centar za razvoj“ Više ekonomske škole Natalije Akindinove, odricanje od jeftinog rada migranata je bremenito ekonomskim troškovima:

To će znatno povisiti cene u ekonomiji, zato što se konkurentnost u cenama danas u mnogome ostvaruje zahvaljujući jeftinijem radu. S tačke gledišta ponude radne snage nema posebne alternative za angažovanje migranata. Pokušavaćemo da ovaj proces regulišemo tako da se u socijalnom smislu vrši asimilacija migranata, koji se doseljavaju za stalno i da ljudi koji dolaze privremeno, rade legalno i da se na vreme vraćaju. 

Činovnici i stručnjaci priznaju: zasad Rusija masovno uspeva da angažuje samo niskokvalifikovane radnike iz bivših sovjetskih republika. Po rečima predsednika Instituta za nacionalnu strategiju Mihaila Remizova, masovni uvoz jeftine radne snage se odvija u neskladu sa zadacima modernizacije ekonomije.

Veliki broj jeftine i niskokvalifikovane radne snage destimuliše biznis za modernizaciju proizvodnje. Zato što se modernizacija proizvodnje, tehnologizacija i modernizacija odvijaju onda kad postoji potreba da se štedi na radu. 

Osim toga, obilje jeftine ponude na tržištu rada demotiviše državu da se bavi strukturnim promenama ekonomije i da povećava mobilnost stanovništva. Zbog toga će dovođenje migracione politike u red, po mišljenju Mihaila Remizova, naprotiv, predstavljati stimulans za razvoj ekonomskih i društvenih institucija.

Da bi se kontrolisala migraciona kretanja, da bi se angažovala samo kvalifikovana radna snaga potrebni su jaki i efikasni instrumenti državne politike. Sve to zahteva velike napore.

Dakle, predstojeće aktivnosti vlasti u vezi s dovođenjem u red migracione sfere, a upravo ovaj proces je pokrenuo Vladimir Putin, pokazaće još i spremnost države da vrši strukturne promene u ekonomiji i reformu političkog sistema.