Решавање проблема миграције – системске реформе

Проблем масовне миграције подсећа на клупко противречности у којем су се разлози велике политике тесно испреплели с економијом, демографијом и социјалним аспектом. Концепција државне миграционе политике до 2025. године коју је потписао председник Путин предвиђена је за контролу миграционих кретања.

У Концепцији се каже да је ангажовање иностраних радника потребан услов за поступни развој домаће економије. Главни правци миграционе политике треба да буду повратак сународника, поспешивање прилива квалификованих стручњака, инвеститора и предузимача. Истовремено, Владимир Путин је захтевао да се пооштри одговорност за коришћење незаконитог рада миграната.

Русија је данас друга земља после САД по броју миграната које прима. По подацима Светске банке у Русију сваке године допутује до 12,5 милиона људи.

Део стручњака је уверен да се више не може без масовног ангажовања иностране радне снаге. По мишљењу извршног директора института „Центар за развој“ Више економске школе Наталије Акиндинове, одрицање од јефтиног рада миграната је бременито економским трошковима:

То ће знатно повисити цене у економији, зато што се конкурентност у ценама данас у многоме остварује захваљујући јефтинијем раду. С тачке гледишта понуде радне снаге нема посебне алтернативе за ангажовање миграната. Покушаваћемо да овај процес регулишемо тако да се у социјалном смислу врши асимилација миграната, који се досељавају за стално и да људи који долазе привремено, раде легално и да се на време враћају. 

Чиновници и стручњаци признају: засад Русија масовно успева да ангажује само нискоквалификоване раднике из бивших совјетских република. По речима председника Института за националну стратегију Михаила Ремизова, масовни увоз јефтине радне снаге се одвија у нескладу са задацима модернизације економије.

Велики број јефтине и нискоквалификоване радне снаге дестимулише бизнис за модернизацију производње. Зато што се модернизација производње, технологизација и модернизација одвијају онда кад постоји потреба да се штеди на раду. 

Осим тога, обиље јефтине понуде на тржишту рада демотивише државу да се бави структурним променама економије и да повећава мобилност становништва. Због тога ће довођење миграционе политике у ред, по мишљењу Михаила Ремизова, напротив, представљати стимуланс за развој економских и друштвених институција.

Да би се контролисала миграциона кретања, да би се ангажовала само квалификована радна снага потребни су јаки и ефикасни инструменти државне политике. Све то захтева велике напоре.

Дакле, предстојеће активности власти у вези с довођењем у ред миграционе сфере, а управо овај процес је покренуо Владимир Путин, показаће још и спремност државе да врши структурне промене у економији и реформу политичког система.