Maršal Kim Džong Un

Ujutru 18. jula radio i televizija Severne Koreje izvestili su da će u podne biti saopštena važna informacija. Svet je obuzela napetost, u poslednje vreme iz Pjongjanga dolaze dovoljno neobične vesti, pa se svašta moglo očekivati. Međutim, ovoga puta važna informacija pokazala se kao sasvim predvidljiva. Vrhovni lider, Vrhovni komandant, general armije Kim Džong Un unapređen je u maršala, iako je preskočio zvanje vice-maršala.

Diplomac prestižne švajcarske škole Kim Džong Un nema nema nikakve veze sa vojskom. Ali pošto vojska zauzima glavno mesto u severnokorejskom režimu, naslednik lidera je postao general armije u septembru 2010. godine. Tada su se u Pjongjangu nadali da će Vrhovni lider Kim Džon Il živeti još nekoliko godina, a za to vreme će verovatno biti moguće Džong Una podučiti političkim veštinama i unaprediti u vice maršala. Međutim, u decembru 2011. Kim Džong Il je iznenada umro. I njegov sin je nasledio vlast, i to kao obični general armije, kakvih u Severnokorejskim oružanim snagama ima više od dvadeset. Osim toga bilo je još 15 vice maršala i jedini preživeli maršal, koji je prevalio devedesetu godinu. Razumljivo da je takva sitacija bila neprihvatljiva: besmisleno je da Vrhovni lider bude samo običan general.

Ipak, unapređenje Kim Džong Una u maršala je odlagano.

A dogodilo se odmah posle specijalne sednice Politbiroa CK, koji je doneo odluku da sa svih položaja smeni najmlađeg i najuticajnijeg vice maršala Ri Jong Hoa. Zvanična verzija kaže da se njegovo zdravlje naglo pogoršalo.

Rukovodilac odeljenja za Koreju i Mongoliju Instituta istočnih studija Ruske akademije nauka Aleksandar Voroncov predlaže da poverujemo u tu verziju:

"U najnovijim imenovanjima u Pjongjangu mnogi analitičari i političari pokušavaju da vide svedočanstvo borbe za vlast u elitama Severne Koreje. Ali ta verzija teško da je ozbiljno utemeljena. Meni se čini, da je Severnokorejska elita monolitna. Njoj je potreban vođa. Sudbina Miloševića, Huseina, Gadafija je indikativna. Želja da se opstane u takvim uslovima učvršćuje severnokorejsku elitu, okuplja je oko podrške lideru, više nego bilo koja ideologija. I lider se u Severnoj Koreji oslanja na okupljenu grupu saradnika. Zato se ne može odbacivati zvanično objašnjenje ostavke Ri Jong Hoa. Maršal je sigurno bolestan."

Ipak, teško je u to poverovati. Ri Jon Ho nije bio samo najmlađi, nego i visokopozicionirani vice maršal. Formalno on je bio načelnik Generalštaba. U suštini, kao što su svi odlično razumeli, upravo on, a ne dvadeset osmogodišnji Kim Džon Un, bio je objektivno viđen kao vrhovni komandant oružanih snaga. Na taj način je prvi čovek severnokorejske armije naglo uklonjen sa svih mesta.

Smena vice maršala Ri Jong Hoa u potpunosti se uklapa u tendenciju poslednjih meseci. Trenutno u najvišem rukovodstvu Severne Koreje postoje dve interesne grupe. Jednu od njih čine vojna lica, čiji lider je bio „iznenadno“ oboleli Ri Jong Ho. Drugu čine partijski funkcioneri, među kojima odlučujuću ulogu igra tetka mladog vođe Kim Ken Hi i njen muž Čan Son Tek. Vrhuška partijske birokratije tesno je povezana sa Kimovom vladajućom porodicom, u vreme kada kod vojnih lica te veze slabe. Mnogi među birokratama formalno imaju vojne činove i često se pojavljuju u javnosti u uniformama. Naprimer, Čan Son Tek i njegova žena, dugo vreme rukovodilac lake industrije u zemlji, imaju činove generala armije. Ipak, u suštini, oni su celog života radili po partijskoj i porodičnoj liniji.

Još u aprilu postalo je jasno, da partokrate potiskuju generale. Na niz ključnih mesta u vojsci postavljeni su oni koji dolaze iz birokratije, a nekoliko najuticajnijih generaca izgubili su svoje pozicije. Na kraju, došao je red i na glavnog među njima – Ri Jonga Hoa.

I eto, dogodilo se davno očekivano: Vrhovni lider je postao maršal. Razumljivo je da je on isti onakav maršal kao što je njegova tetka general armije. Ipak, ovakva odluka opominje vojna lica, da upamte ko se danas nalazi za volanom.

Neki vide u tome znak nastupajućih promena. Nažalost, takva ocena je preuranjena. Nije isključeno, da je pred nama jednostavno borba za prevlast određenih grupa – pojava stara, koliko i sama politika.

Andrej Lankov,