Маршал Ким Џонг Ун

Ујутру 18. јула радио и телевизија Северне Кореје известили су да ће у подне бити саопштена важна информација. Свет је обузела напетост, у последње време из Пјонгјанга долазе довољно необичне вести, па се свашта могло очекивати. Међутим, овога пута важна информација показала се као сасвим предвидљива. Врховни лидер, Врховни командант, генерал армије Ким Џонг Ун унапређен је у маршала, иако је прескочио звање вице-маршала.

Дипломац престижне швајцарске школе Ким Џонг Ун нема нема никакве везе са војском. Али пошто војска заузима главно место у севернокорејском режиму, наследник лидера је постао генерал армије у септембру 2010. године. Тада су се у Пјонгјангу надали да ће Врховни лидер Ким Џон Ил живети још неколико година, а за то време ће вероватно бити могуће Џонг Уна подучити политичким вештинама и унапредити у вице маршала. Међутим, у децембру 2011. Ким Џонг Ил је изненада умро. И његов син је наследио власт, и то као обични генерал армије, каквих у Севернокорејским оружаним снагама има више од двадесет. Осим тога било је још 15 вице маршала и једини преживели маршал, који је превалио деведесету годину. Разумљиво да је таква ситација била неприхватљива: бесмислено је да Врховни лидер буде само обичан генерал.

Ипак, унапређење Ким Џонг Уна у маршала је одлагано.

А догодило се одмах после специјалне седнице Политбироа ЦК, који је донео одлуку да са свих положаја смени најмлађег и најутицајнијег вице маршала Ри Јонг Хоа. Званична верзија каже да се његово здравље нагло погоршало.

Руководилац одељења за Кореју и Монголију Института источних студија Руске академије наука Александар Воронцов предлаже да поверујемо у ту верзију:

"У најновијим именовањима у Пјонгјангу многи аналитичари и политичари покушавају да виде сведочанство борбе за власт у елитама Северне Кореје. Али та верзија тешко да је озбиљно утемељена. Мени се чини, да је Севернокорејска елита монолитна. Њој је потребан вођа. Судбина Милошевића, Хусеина, Гадафија је индикативна. Жеља да се опстане у таквим условима учвршћује севернокорејску елиту, окупља је око подршке лидеру, више него било која идеологија. И лидер се у Северној Кореји ослања на окупљену групу сарадника. Зато се не може одбацивати званично објашњење оставке Ри Јонг Хоа. Маршал је сигурно болестан."

Ипак, тешко је у то поверовати. Ри Јон Хо није био само најмлађи, него и високопозиционирани вице маршал. Формално он је био начелник Генералштаба. У суштини, као што су сви одлично разумели, управо он, а не двадесет осмогодишњи Ким Џон Ун, био је објективно виђен као врховни командант оружаних снага. На тај начин је први човек севернокорејске армије нагло уклоњен са свих места.

Смена вице маршала Ри Јонг Хоа у потпуности се уклапа у тенденцију последњих месеци. Тренутно у највишем руководству Северне Кореје постоје две интересне групе. Једну од њих чине војна лица, чији лидер је био „изненадно“ оболели Ри Јонг Хо. Другу чине партијски функционери, међу којима одлучујућу улогу игра тетка младог вође Ким Кен Хи и њен муж Чан Сон Тек. Врхушка партијске бирократије тесно је повезана са Кимовом владајућом породицом, у време када код војних лица те везе слабе. Многи међу бирократама формално имају војне чинове и често се појављују у јавности у униформама. Например, Чан Сон Тек и његова жена, дуго време руководилац лаке индустрије у земљи, имају чинове генерала армије. Ипак, у суштини, они су целог живота радили по партијској и породичној линији.

Још у априлу постало је јасно, да партократе потискују генерале. На низ кључних места у војсци постављени су они који долазе из бирократије, а неколико најутицајнијих генераца изгубили су своје позиције. На крају, дошао је ред и на главног међу њима – Ри Јонга Хоа.

И ето, догодило се давно очекивано: Врховни лидер је постао маршал. Разумљиво је да је он исти онакав маршал као што је његова тетка генерал армије. Ипак, оваква одлука опомиње војна лица, да упамте ко се данас налази за воланом.

Неки виде у томе знак наступајућих промена. Нажалост, таква оцена је преурањена. Није искључено, да је пред нама једноставно борба за превласт одређених група – појава стара, колико и сама политика.

Андреј Ланков,