Русија појачава напоре у вези са регулисањем сиријске кризе

Управо такав приступ од самог почетка сиријске кризе следи и Русија. На ову тему говори политиколог, стручњак руско-америчког Центра Карнеги, Алексеј Малашенко:

"Ситуација у Сирији се директно и решава у Сирији. И као што се испоставља, ни Русија није у стању да натера Башар Асада на уступке, а са друге стране ни Запад, ни Американци ни Кофи Анан не могу да изврше притисак на опозицију, како би се она понашала уравнотеженије. Мислим да, после разговора у Москви може да почне нови притисак, на све стране које су укључене у сиријски сукоб."

Такав приступ сиријској кризи огледа се управо у руском нацрту резолуције Савета безбедности. Москва инсистира на вршењу једнакогпритиска на обе стране. Међутим, то доводи до тога да политички противници Башар Асада кажу да он тиме добија додатне адуте од Москве.Мишљење аналитичара, уредника магазина „Русија у глобалним питањима“ Фјодора Лукијанова:

"Руска позиција, генерално се не мења, прилично је постојана и стабилна. Али, рећи да има велико разумевање код партнера, нарочито у арапским земљама, то се не може. Русија је више пута доказала да се залаже за регулисање кризе, а не за Асадов режим. Важно је нагласити оно што је Лавров рекао пре два дана, да је решавање сиријске кризе модел за будућност."

Шатл дипломатија Кофија Анана, укључујући и разговоре са руским председником Владимиром Путином у Кремљу и консултације у Вашингтону, довели су до различитих тумачења вредности и тежине његове мисије. Русија је снажно подржава, али ескалација сукоба доводи до оштрих критика Анана на Западу и у неким арапским земљама. Пребацивање кривице на посреднике који су у Сирији, су само даљипокушаји да се искриви огледало, сматра Фјодор Лукијанов:

"Пребацивање Кофију Анану да он не може да постигне споразум са Сиријом - то једноставно није фер. Добио је посао, са којим, мислим нико ништа не може да уради ништа. Зато он мора да се носи са силама и државама, чији су интереси стоје у потпуној супротности. Анан има задатак да координира рад, у интересу не само појединих земаља, већ свих држава чланица УН."

Па ипак, посадити све стране за преговарачки сто - је хитна потреба, каже политиколог Центра Карнеги у Москви, Алексеј Малашенко:

"Ако погледамо последње акције опозиције, која је прогласила грађански рат у Сирији на свим пољима, онда у овој ситуацији, навестиопозицију да направи уступак и да ступе у контакт, дијалог са Башаром ће бити веома тешко. Дакле, чини ми се да ће после ових преговора, и посебно након овога што се догодило у Дамаску, много зависити од тога колико ће ефикасан бити притисак на опозицију. С тим што, важно је да чак и ако се не нађу за преговарачким столом, онда да бар одустану од идеје безусловног грађанског рата."

Долазак Кофи Анана у Москву, повезан је са чињеницом да Запад и даље жели да се сиријска опозиција ипак понаша опрезније, каже Алексеј Малашенко. Јер, у супротном, и Американци и УН-е, и уопште сва опозиција ће морати да одговарају за масакр, који би се догодио после победе над Асадом. А чињеница је да би такав масакр био више него вероватан, ако би дошло до насилног свргавања Башара Асада- уверен је руски експерт.