Veći deo pomoći završava u bankama

Izdvajanje pomoći od sto milijardi španskim bankama kojima je ona potrebna dozvolio je prošlog četvrtka nemački parlament. Dan kasnije proključalo je u 80 gradova pirinejske države. Vše od milion demonstranata tražilo je odgovor: do kada će izdvojena sredstva proticati mimo budžeta, a finansijske dotacije dobijati banke – glavni krivci aktualne krize?

Temu nastavlja Sergej Guk.

- Gnev Španaca je razumljiv. Prema podacima El Munda, dva miliona sunarodnika danas žive isključivo na račun prehrambene pomoći. Radi spasa banaka vlada povećava poreze, smanjuje socijalne doprinose, množi nezaposlenost, izjavljuju sindikati. Samo u prvom kvartalu iz zemlje je emigriralo 40 hiljada radnika – ne od preterano dobrog života.

Preterivanja? Ali jezikom uvređenih progovorio je i lider nemačkih socijal-demokrata Zigmar Gabrijel. Iz njegovih usta na glave bankara koji „pljačkaju“ klijente prosule su se optužbe za ucene vlade, iznuđivanje, rizične špekulacije i neutoljivu žeđ za ličnim bogaćenjem. Njegov partijski kolega, bivši ministar finansija Hans Ajhel zatražio je od evropskih premijera najodlučnije suprostavljanje bogatim, koji bez problema izbegavaju uplatu poreza.

Nema šta da se kaže, ali može da se pita: nije valjda da su bankari delovali drugačije za vreme socijalista? Možda i ne bi bilo aktualne sitaucije da u Grčkoj od 110 milijardi pomoći stabilizacionog fonda samo 14 milijardi nije kapnulo u državnu blagajnu? Portugalija je imala više sreće: tamo je budžet uzeo 24 do 79 milijardi evra. U Irskoj podela finansijske podrške se odvijala po sličnom scenariju: 15 od 67 milijardi evra zadržala je država. Ostalo je završilo u bankarskom sektoru. Može li se, radeći tako, prevladati dužnička kriza? Mišljenje našeg eksperta akademika Aleksandra Nekipelova, potpredsednika RAN.

- Naravno, može se izreći mnogo primedbi bankama, ali u principu u uslovima krize uvek se pojavljuje situacija da se trude da novac zadrže, a ne da ulažu. Situacija je vrlo neprijatna i prostih rešenja nema. A ako se prosto stegnu finansije, to će dovesti do velikog šoka već u realnoj ekonomiji. Posebno za one zemlje koje su ostale bez industrije. To i čini situaciju vrlo složenom.

Masovno dezertiranje kapitala, pre svega iz Grčke, Španije i Italije, oporavku ekonomije juga Evrope takođe ne doprinosi.

Još jedan problem za EU – masovno izbegavanje uplate poreza. Gubici blagajne Italije od finanijskih trikova 2009. godine iznosili su 120 milijardi evra. Druga napast je siva ekonomija. Po oceni Evropske komisije, ona proizvodi 20% ukupnog unutrašnjeg bruto proizvoda EU. U blagajnu unije, kako se može pretpostaviti, iz sivih zona ne stiže ni cent.