Strma maršruta francuskih književnika

Strmom maršrutom se zove putovanje francuskih književnika kroz Sibir. Pisci putuju brodom niz Jenisej, s juga na sever. To je drugo putovanje francuskih književnika u Rusiji. Ove je godine ono povezano sa Sezonama razmene jezika i književnosti dvema zemalja. U mnogome se nastavlja iskustvo prvog putovanja, održanog 2010. godine, kada su Rusija i Francuska imale unakrsnu Godinu, koja je obuhvatala sve sfere života obe zemlje. Tada su Francuzi presekli Rusiju horizontalno – vozili su se Transsibirskom železnicom sa zapada na istok. Ovogodišnja Strma maršruta je prokrčena vertikalno, ona će biti završena iza polarnika.

Učesnici prvog putovanja železnicom su posle upoznavanja Rusije izdali knjigu priča, skica, eseja. Međutim, među njima su bili i oni, koji dobro poznaju Rusiju – naprimer, nosilac Gonkurove nagrade Dominik Fernandez, autor Rečnika zaljubljenih u Rusiju i eseja Ruska duša. Međutim, i on je naišao na mnoga iznenađenja.

- Mene je u pravom smislu prenerazilo letnje putovanje iz Moskve u Vladivostok u specijalnom vozu za pisce, - priča književnik, - kada sam posetio ruske gradove, o mnogima ništa nisam znao, čak nisam bio svestan da oni postoje. Međtim, ispalo je da su oni savremeni – Krasnojarsk, Novosibirsk, Irkutsk, Ulan-Ude, Vladivostok – s oblakoderima, divnim radnjama, velikim trgovima. Mislio sam da tamo vlada beda, međutim, video sam divno obućene ljude, koji šetaju bulevarima krupnih «evropskih» gradova. Sibir je nešto divno, tamo je veoma interesantno. Inače je to bilo neobično putovanje. Osim toga, ne smemo da zaboravimo na prirodu. Lepota Bajkala i tajge je neopisiva.

Svakako, nisu svi bili oduševljeni poput Fernandeza. Književnica Daniel Saljnav u svojoj hronici Sibir. Moskva-Vladivostok kritikovala je strogu, prema njenom mišlenju, reglamentaciju tog putovanja. Ona se čak setila svemoćnog KGB-a, koji je znao u svojetsko doba da se tako stara o strancima da nisu mogli ni da dišu.

Žeraldin Dinbar, koja je nekoliko godina pre putovanja sama krstarila Sibirom, te napisala knjigu-vodič Sama Transibirskom magistralom, najviše se bojala da se nisu promenili ljudi u Rusiji? Evo njenih opservacija, iznetih na ruskom jeziku.

- Glavno je da sam ponovo videla pravi narod. U Sibiru sam srela mnogo dobrih, otvorenih ljudi.

Šta će zapamtiti putnici ove godine, o čemu će pisati? To je nemoguće predvideti, jer je njihova maršruta - Rusija u najneobičnijim i tragičnim ispoljavanjima. Ogromni prostor Sibira, milionski gradovi, kao što su Krasnojarsk, tiha, patrijarhalna seoska unutrašnjost, kuda se može stići samo po reci… Sibirske tvrđave, koje su počev od 17. veka, često bile i zatvori. To je kraj prognanih i robijaša: u Jenisejsku i Minusinsku su bili na robiji učesnici anticarskog ustanka 1825. godine. Početkom 20. veka tamo su bili prognani budući vođe socijalističke revolucije – Lenjin i Staljin. U sovjetsko doba Staljin je sam slao hiljade ljudi u sibirske logore i deportaciju. Upravo su zatvorenici gradili Igarku i Dudinku – najveće luke blizu ušća Jeniseja, gradili na večito zamrznutoj zemlji industrijski grad Norilsk. Međutim, tokom plovidbe niz Jenisej će Francuzi videti i druge objekte: drevne kurgane iz doba Skita, muzeje poznatog ruskog pisca Viktora Astafjeva i čuvenog slikara Vasilija Surikova, Muzej večno zamrznute zemlje, prirodni zabran Stubovi, koji spada u Spisak svetske baštine UNESKO-a. Pored toga će pisci imati mogućnost da upoznaju način života domorodaca – severnih naroda, za koje su obale Jeniseja zavičaj od prastarog doba. Zaista je to strma maršruta!