Стрма маршрута француских књижевника

Стрмом маршрутом се зове путовање француских књижевника кроз Сибир. Писци путују бродом низ Јенисеј, с југа на север. То је друго путовање француских књижевника у Русији. Ове је године оно повезано са Сезонама размене језика и књижевности двема земаља. У многоме се наставља искуство првог путовања, одржаног 2010. године, када су Русија и Француска имале унакрсну Годину, која је обухватала све сфере живота обе земље. Тада су Французи пресекли Русију хоризонтално – возили су се Транссибирском железницом са запада на исток. Овогодишња Стрма маршрута је прокрчена вертикално, она ће бити завршена иза поларника.

Учесници првог путовања железницом су после упознавања Русије издали књигу прича, скица, есеја. Међутим, међу њима су били и они, који добро познају Русију – например, носилац Гонкурове награде Доминик Фернандез, аутор Речника заљубљених у Русију и есеја Руска душа. Међутим, и он је наишао на многа изненађења.

- Мене је у правом смислу пренеразило летње путовање из Москве у Владивосток у специјалном возу за писце, - прича књижевник, - када сам посетио руске градове, о многима ништа нисам знао, чак нисам био свестан да они постоје. Међтим, испало је да су они савремени – Краснојарск, Новосибирск, Иркутск, Улан-Уде, Владивосток – с облакодерима, дивним радњама, великим трговима. Мислио сам да тамо влада беда, међутим, видео сам дивно обућене људе, који шетају булеварима крупних «европских» градова. Сибир је нешто дивно, тамо је веома интересантно. Иначе је то било необично путовање. Осим тога, не смемо да заборавимо на природу. Лепота Бајкала и тајге је неописива.

Свакако, нису сви били одушевљени попут Фернандеза. Књижевница Даниел Саљнав у својој хроници Сибир. Москва-Владивосток критиковала је строгу, према њеном мишлењу, регламентацију тог путовања. Она се чак сетила свемоћног КГБ-а, који је знао у својетско доба да се тако стара о странцима да нису могли ни да дишу.

Жералдин Динбар, која је неколико година пре путовања сама крстарила Сибиром, те написала књигу-водич Сама Трансибирском магистралом, највише се бојала да се нису променили људи у Русији? Ево њених опсервација, изнетих на руском језику.

- Главно је да сам поново видела прави народ. У Сибиру сам срела много добрих, отворених људи.

Шта ће запамтити путници ове године, о чему ће писати? То је немогуће предвидети, јер је њихова маршрута - Русија у најнеобичнијим и трагичним испољавањима. Огромни простор Сибира, милионски градови, као што су Краснојарск, тиха, патријархална сеоска унутрашњост, куда се може стићи само по реци… Сибирске тврђаве, које су почев од 17. века, често биле и затвори. То је крај прогнаних и робијаша: у Јенисејску и Минусинску су били на робији учесници антицарског устанка 1825. године. Почетком 20. века тамо су били прогнани будући вође социјалистичке револуције – Лењин и Стаљин. У совјетско доба Стаљин је сам слао хиљаде људи у сибирске логоре и депортацију. Управо су затвореници градили Игарку и Дудинку – највеће луке близу ушћа Јенисеја, градили на вечито замрзнутој земљи индустријски град Норилск. Међутим, током пловидбе низ Јенисеј ће Французи видети и друге објекте: древне кургане из доба Скита, музеје познатог руског писца Виктора Астафјева и чувеног сликара Василија Сурикова, Музеј вечно замрзнуте земље, природни забран Стубови, који спада у Списак светске баштине УНЕСКО-а. Поред тога ће писци имати могућност да упознају начин живота домородаца – северних народа, за које су обале Јенисеја завичај од прастарог доба. Заиста је то стрма маршрута!