Idvor – Na današnji dan pre 96 godina srbska zastava prvi i jedini put vijorila se sa Bele kuće i svih javnih zgrada u Vašingtonu. Bila je to zasluga Mihajla Pupina, velikog naučnika i najvećeg srbskog lobiste u Americi, i predsednika SAD Vudroa Vilsona. Prvi čovek Amerike želeo je da tako oda počast narodu koji se četiri godine upustio u hrabru borbu za svoju nezavisnost protiv nadmoćnog Austrougarskog carstva.
Obrazovno-istraživačko društvo „Mihajlo Pupin“ pokrenulo je inicijativu da se u Idvoru, rodnom mestu čuvenog naučnika, postavi bista Vudroa Vilsona, američkog predsednika koji je najviše učinio za interese srbskog naroda. Upravo interes našeg naroda je nit koja povezuje ovu dvojicu značajnih ljudi. Mihajlo Pupin, kao počasni konzul Srbije u SAD, uspeo je da, u jednom od najtežih perioda u istoriji naše zemlje, dobije podršku predsednika Vilsona i čitave američke javnosti.
Zahvaljujući Pupinovom uticaju, koji je u to vreme već bio ugledni naučnik i profesor na Kolumbija univerzitetu, Vilson nije pristao na odredbe Londonskog ugovora i kasnijih dogovora Saveznika kojima se od novonastale Kraljevine SHS tražilo da napravi teritorijalne ustupke Italiji, Rumuniji i Bugarskoj. Od Srbije se, prema tim dogovorima, očekivalo da Rumuniji prepusti čitav Banat uključujući i Pupinov Idvor.
„Moje rodno mesto je Idvor. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu“, zapisao je Mihajlo Pupin u „Pulicerom“ nagrađenoj autobiografiji „Od pašnjaka do naučenjaka“.
„Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srbsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti.“
Zbog toga članovi društva „Mihajlo Pupin“ i meštani Pupinovog rodnog mesta veruju da bi prijateljstvo ove dvojice ljudi trebalo obeležiti postavljanjem biste američkog predsednika u Idvoru.
„Nacionalni doprinosi Mihajla Pupina izuzetni su. Snažnim lobiranjem pružao je podršku interesima Srbije punih 30 godina“, objašnjava Aleksandra Ninković Tašić, potpredsednik Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“.
„Upravo zbog toga, uz mnoge druge inicijative koje smo pokrenuli, a koje imaju za cilj da se sačuva Pupinovo nasleđe, stoji i naša želja da negujemo sećanja na one posebne ljude u svetu koji su interesima Srbije pružili ruku.“
Vilsonov govor o Srbima
Gotovo nestvarno danas, na 98. godišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, zvuči obraćanje predsednika SAD Vudroa Vilsona svom narodu 28. jula 1918.:
Narodu Sjedinjenih Država:
U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srbski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srbskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.
Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom. U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.
Ovo se ne može obeležiti na više prikladan način do u našim crkvama.
I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao i za cilj kojem su se posvetili.
Vudro Vilson, predsednik
Bela kuća, jul 1918.
