Идвор – На данашњи дан пре 96 година србска застава први и једини пут вијорила се са Беле куће и свих јавних зграда у Вашингтону. Била је то заслуга Михајла Пупина, великог научника и највећег србског лобисте у Америци, и председника САД Вудроа Вилсона. Први човек Америке желео је да тако ода почаст народу који се четири године упустио у храбру борбу за своју независност против надмоћног Аустроугарског царства.
Образовно-истраживачко друштво „Михајло Пупин“ покренуло је иницијативу да се у Идвору, родном месту чувеног научника, постави биста Вудроа Вилсона, америчког председника који је највише учинио за интересе србског народа. Управо интерес нашег народа је нит која повезује ову двојицу значајних људи. Михајло Пупин, као почасни конзул Србије у САД, успео је да, у једном од најтежих периода у историји наше земље, добије подршку председника Вилсона и читаве америчке јавности.
Захваљујући Пупиновом утицају, који је у то време већ био угледни научник и професор на Колумбија универзитету, Вилсон није пристао на одредбе Лондонског уговора и каснијих договора Савезника којима се од новонастале Краљевине СХС тражило да направи територијалне уступке Италији, Румунији и Бугарској. Од Србије се, према тим договорима, очекивало да Румунији препусти читав Банат укључујући и Пупинов Идвор.
„Моје родно место је Идвор. То је мало село које се налази у близини главног пута у Банату“, записао је Михајло Пупин у „Пулицером“ награђеној аутобиографији „Од пашњака до научењака“.
„Ову покрајину су на Мировној конференцији у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната србско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г. Лансинг познавали су ме лично и када су од југословенских делегата дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости.“
Због тога чланови друштва „Михајло Пупин“ и мештани Пупиновог родног места верују да би пријатељство ове двојице људи требало обележити постављањем бисте америчког председника у Идвору.
„Национални доприноси Михајла Пупина изузетни су. Снажним лобирањем пружао је подршку интересима Србије пуних 30 година“, објашњава Александра Нинковић Ташић, потпредседник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“.
„Управо због тога, уз многе друге иницијативе које смо покренули, а које имају за циљ да се сачува Пупиново наслеђе, стоји и наша жеља да негујемо сећања на оне посебне људе у свету који су интересима Србије пружили руку.“
Вилсонов говор о Србима
Готово нестварно данас, на 98. годишњицу избијања Првог светског рата, звучи обраћање председника САД Вудроа Вилсона свом народу 28. јула 1918.:
Народу Сједињених Држава:
У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни србски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух србског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.
Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.
Ово се не може обележити на више прикладан начин до у нашим црквама.
И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, И да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.
Вудро Вилсон, председник
Бела кућа, јул 1918.
