Osiromašeni prevazilaze ekonomsku krizu prodajom svojih organa

Svima je već dobro poznata priča o nelegalnoj trgovini ljudskim organima, to jest o tome da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije, u vreme NATO bombardovanja i neposredno nakon njega, bilo oteto i transportovano u Albaniju,gde su im vađeni organi, koji su zatim distribuirani po klinikama širom Evrope.

Međutim, u poslednje vreme se čini da uopšte više nisu potrebni kriminalci da bi mnogi ostali bez svojih organa, zato što su ljudi počeli sve masovnije da to sami dobrovoljno čine. Zbog novca, naravno.

Naime, sve do nedavno su organi za transplataciju ilegalno kupovani u zemljama sa tradicionalno velikim brojem stanovnika koji žive ispod svake granice siromaštva i u nepodnošljivim uslovima, kao što su Pakistan, Kina, Indija, Filipini, i tako dalje.

No, u poslednje vreme, otkako je velika ekonomska kriza zahvatila i Evropu, a naročite njene južne delove, dogodilo se nešto što je ranije bilo gotovo nezamislivo. Radi se o tome da je primećena velika ponuda organa i u evropskim zemljama koje su najviše osiromašile, a to su Grčka, Španija i Italija. Po tome sadašnji pokušaji nekih Evropljana da prodaju svoje organe podsećaju na tragičnu situaciju koja je postojala u vreme raspada Sovjetskog Saveza.

Na žalost, ta ista pojava se sve više sreće i u Srbiji, iako je po važećem zakonu trgovina organima u Srbiji nelegalna i kažnjava se zatvorskom kaznom u trajanju do 10 godina.

Samo u poslednjih nekoliko meseci mogli smo videti u novinskim člancima tužne ispovesti očajnih ljudi iz Tutina, Kovina, Kragujevca, ali i mnogih drugih mesta širom zemlje, u kojima oni objašnjavaju zašto su se odlučili na tako drastičnu odluku. Obično se na taj očajnički korak odlučuju zbog toga što su nezaposleni, i što nemaju finansijskih sredstava čak ni za najosnovnije ljudske potrebe, kao što su ishrana porodice, obezbeđivanje novca za lečenje nekog od članova porodice, a takođe i za otplatu ogromnih dugova ili za rešavanje stambenog prostora.

Ti ljudi se najčešće oglašavaju na internetu, a njihovi oglasi odavno više ne predstavljaju usamljene slučajeve koji izazivaju zgražavanje javnosti, nego maltene uobičajenu pojavu na koju su mnogi već navikli.

I pored svega, u proteklih deset godina nije bio zabeležen ni jedan slučaj krivičnog gonjenja po tom osnovu, ali stručnjaci naglašavaju da je to zato jer se ilegalne transplatacije vrše u drugim zemljama, pa stoga i ne mogu biti otkrivene.

S obzirom na poražavajuću ekonomsku stvarnost u državi, koju karakterišu: rekordna nezaposlenost, najmanje plate u regionu, rastuća inflacija i najveći budžetski deficit u istoriji, onda i nisu neobične takve patološke pojave u srbskom društvu. Štaviše, to je logična posledica privrednog kolapsa, koji se odigrava pred našim očima.

U okolnostima kada država nije u stanju da svojim građanima obezbedi humane uslove života i potreban ambijent za privređivanje, stanovnicima ostaje da sami rešavaju svoje egzistencijalne probleme, kako jedino mogu.

A u kriznim situacijama, kakva trenutno postoji u našoj ekonomiji, i koja se samo još više zaoštrava - najsiromašnijim ljudima izgleda ne preostaje ništa drugo, nego da prodaju deo po deo sopstvenog tela.

Ratko Paić,