Осиромашени превазилазе економску кризу продајом својих органа

Свима је већ добро позната прича о нелегалној трговини људским органима, то јест о томе да је око 300 Срба и других неалбанаца са Косова и Метохије, у време НАТО бомбардовања и непосредно након њега, било отето и транспортовано у Албанију,где су им вађени органи, који су затим дистрибуирани по клиникама широм Европе.

Међутим, у последње време се чини да уопште више нису потребни криминалци да би многи остали без својих органа, зато што су људи почели све масовније да то сами добровољно чине. Због новца, наравно.

Наиме, све до недавно су органи за трансплатацију илегално куповани у земљама са традиционално великим бројем становника који живе испод сваке границе сиромаштва и у неподношљивим условима, као што су Пакистан, Кина, Индија, Филипини, и тако даље.

Но, у последње време, откако је велика економска криза захватила и Европу, а нарочите њене јужне делове, догодило се нешто што је раније било готово незамисливо. Ради се о томе да је примећена велика понуда органа и у европским земљама које су највише осиромашиле, а то су Грчка, Шпанија и Италија. По томе садашњи покушаји неких Европљана да продају своје органе подсећају на трагичну ситуацију која је постојала у време распада Совјетског Савеза.

На жалост, та иста појава се све више среће и у Србији, иако је по важећем закону трговина органима у Србији нелегална и кажњава се затворском казном у трајању до 10 година.

Само у последњих неколико месеци могли смо видети у новинским чланцима тужне исповести очајних људи из Тутина, Ковина, Крагујевца, али и многих других места широм земље, у којима они објашњавају зашто су се одлучили на тако драстичну одлуку. Обично се на тај очајнички корак одлучују због тога што су незапослени, и што немају финансијских средстава чак ни за најосновније људске потребе, као што су исхрана породице, обезбеђивање новца за лечење неког од чланова породице, а такође и за отплату огромних дугова или за решавање стамбеног простора.

Ти људи се најчешће оглашавају на интернету, а њихови огласи одавно више не представљају усамљене случајеве који изазивају згражавање јавности, него малтене уобичајену појаву на коју су многи већ навикли.

И поред свега, у протеклих десет година није био забележен ни један случај кривичног гоњења по том основу, али стручњаци наглашавају да је то зато јер се илегалне трансплатације врше у другим земљама, па стога и не могу бити откривене.

С обзиром на поражавајућу економску стварност у држави, коју карактеришу: рекордна незапосленост, најмање плате у региону, растућа инфлација и највећи буџетски дефицит у историји, онда и нису необичне такве патолошке појаве у србском друштву. Штавише, то је логична последица привредног колапса, који се одиграва пред нашим очима.

У околностима када држава није у стању да својим грађанима обезбеди хумане услове живота и потребан амбијент за привређивање, становницима остаје да сами решавају своје егзистенцијалне проблеме, како једино могу.

А у кризним ситуацијама, каква тренутно постоји у нашој економији, и којa се само још више заоштрава - најсиромашнијим људима изгледа не преостаје ништа друго, него да продају део по део сопственог тела.

Ратко Паић,