Čile: Dokumentarni film o Pinočeu

Prošlo je 24 godine od dana, kada su milioni Čileanaca glasali protiv vojne diktature Augusta Pinočea. 1988. godine u zemlji je održan referendum, prilikom kojeg je oko 55 odsto birača reklo svoje «ne» za sledeći predsednički rok generala. Za Pinočea je to bio početak kraja – 1990. godine je on prestao da bude predsednik, 1998. je podneo ostavku na položaj komandanta kopnenih snaga. Za Čile su ti događaji bili početak nove demokratske epohe.

Međutim, nisu svi hteli takav razvoj događaja. Raskol u društvu je bio naročito osetan posle smrti diktatora 2006. godine – tada je na ulice Santjaga izašlo hiljade pristalica i protivnika bivšeg predsednika što je rezultiralo masovnim sukobima između dva neprijateljska logora. Za jedne je Augusto Pinoče bio diktator, koji je kriv za ubistvo hiljada Čileanaca i ogromni broj podvrgnutih represalijama. Za druge je on bio simbol ekonomskog rasta i stabilnosti.

To, što davna rana još nije zarasla, još jednom je pokazalo različito društveno reagovanje na premijeru filma «Ne» poznatog čileanskog reditelja Pabla Laraina. «Ne» je odgovor autora filma na glavno pitanje svenarodnog referenduma 5. oktobra 1988. godine: da li Augusto Pinoče mora da ostane na vlasti? Siže filma je osnovan na realnim događajima. Mesec dana pre održavanja plebiscita međunarodna zajednica primorava uverenog u svoju pobedu generala da pruži bar malo vremena u etru opoziciji. 15 minuta pre završetka noćne emisije nekoliko stranaka je moralo da objasni stanovništvu zašto se mora glasati protiv. Mladi talentovani stručnjaci za reklamu, koje su uključili u rad političke kampanje protiv produžetka punomoćja, prišli su poslu kreativno. Jedan od njih – Rene Saveljdu predlaže najnestandardnije rešenje: umesto toga da bi plašio narod jezivim slikama iz perioda diktature, ljudima treba pokazati životnu radost, koja ih očekuje u njihovoj obnovljenoj zemlji. Usled toga protivnici Pinočea su uspeli u tome, što je bilo nemoguće – više od 3 miliona Čileanaca je izabralo budućnost bez diktatora.

Oštro reagovanje na film različitih slojeva čileanskog društva takođe se objašnjava time, što u njemu učestvuju mnogi aktivni političari, - priča naš dopisnik u Čileu Roberto Garses.

- Na filmu je prikazan niz državnika, tada još mladih, koji su nekad rekli Da Pinočeu. Protivnici diktatora ne mogu da se pomire s tim da danas ovi ljudi zauzimaju položaje ministara, parlamentaraca, učestvuju o društvenom i ekonomskom životu zemlje. Međutim, pravde radi, treba da se istakne, da u vladi Čilea ima mnogo onih, ko je tada glasao protiv diktatora. Oni i danas brane svoj stav. Među njima je predsednik Sebastijan Pinjera, premijer Andres Čadvik i mnogi drugi.

Prema mišlenju Roberta Garsesa, ovaj film je nešto veće od priče o referendumu 1988. godine. On je posvećen današnjim Čileancima, raskolu u društvu, problemima, koje treba rešiti u toj zemlji. Upravo zato film uživa uspeh i ima veliki broj međunarodnih nagrada. «Ne» s pravom može da se smatra za jedan od najpopularnijih latinoameričkih filmova poslednjih godina, koji pruža mogućnost razmišljanja i zaključaka ne samo Čileancima, već i ljudima u čitavom svetu.