Чиле: Документарни филм о Пиночеу
Међутим, нису сви хтели такав развој догађаја. Раскол у друштву је био нарочито осетан после смрти диктатора 2006. године – тада је на улице Сантјага изашло хиљаде присталица и противника бившег председника што је резултирало масовним сукобима између два непријатељска логора. За једне је Аугусто Пиноче био диктатор, који је крив за убиство хиљада Чилеанаца и огромни број подвргнутих репресалијама. За друге је он био симбол економског раста и стабилности.
То, што давна рана још није зарасла, још једном је показало различито друштвено реаговање на премијеру филма «Не» познатог чилеанског редитеља Пабла Лараина. «Не» је одговор аутора филма на главно питање свенародног референдума 5. октобра 1988. године: да ли Аугусто Пиноче мора да остане на власти? Сиже филма је основан на реалним догађајима. Месец дана пре одржавања плебисцита међународна заједница приморава увереног у своју победу генерала да пружи бар мало времена у етру опозицији. 15 минута пре завршетка ноћне емисије неколико странака је морало да објасни становништву зашто се мора гласати против. Млади талентовани стручњаци за рекламу, које су укључили у рад политичке кампање против продужетка пуномоћја, пришли су послу креативно. Један од њих – Рене Савељду предлаже најнестандардније решење: уместо тога да би плашио народ језивим сликама из периода диктатуре, људима треба показати животну радост, која их очекује у њиховој обновљеној земљи. Услед тога противници Пиночеа су успели у томе, што је било немогуће – више од 3 милиона Чилеанаца је изабрало будућност без диктатора.
Оштро реаговање на филм различитих слојева чилеанског друштва такође се објашњава тиме, што у њему учествују многи активни политичари, - прича наш дописник у Чилеу Роберто Гарсес.
- На филму је приказан низ државника, тада још младих, који су некад рекли Да Пиночеу. Противници диктатора не могу да се помире с тим да данас ови људи заузимају положаје министара, парламентараца, учествују о друштвеном и економском животу земље. Међутим, правде ради, треба да се истакне, да у влади Чилеа има много оних, ко је тада гласао против диктатора. Они и данас бране свој став. Међу њима је председник Себастијан Пињера, премијер Андрес Чадвик и многи други.
Према мишлењу Роберта Гарсеса, овај филм је нешто веће од приче о референдуму 1988. године. Он је посвећен данашњим Чилеанцима, расколу у друштву, проблемима, које треба решити у тој земљи. Управо зато филм ужива успех и има велики број међународних награда. «Не» с правом може да се сматра за један од најпопуларнијих латиноамеричких филмова последњих година, који пружа могућност размишљања и закључака не само Чилеанцима, већ и људима у читавом свету.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »















