Evroazijska integracija – odgovor na izazove savremenog sveta

Formiranje Evrazijskog saveza Rusije, Kazahstana i Belorusije je postalo realnost. Ovaj proces uvek je predvodila Rusija. Prošle godine počeo je da radi Carinski savez, a od početka ove godine Jedinstveni ekonomski prostor tri države. Sve to su etape pripreme za globalniji projekat – Evroazijski savez, čije stvaranje je planirano za 2015. godinu. Pridruživanje Rusije STO čini proces integracije na postsojevskom prostoru dinamičnijim, uverena je Valentina Matvijenko.
Carinski savez i Evroazijski ekonomski prostor već su zasnovani na principima STO. Pravila ove organizacije su inkorporirana u osnvona dokumenta na čijoj osnovi su formirane ove dve organizacije. Zato će se stupanje Rusije u STO pozitivno odraziti na dalji razvoj datih struktura. Do kraja godine Kazahstan će završiti sve procedure stupanja u STO. Uslovi pridruživanja Astane ovoj organizaciji su isti kao i kod Rusije. Računamo da će se Belorusija naredne godine pridružiti STO. To otvara za naše ekonomije nove mogućnosti.
Reč je o formiranju snažnog ekonomskog udruženja država sa ukupnim brojem stanovnika od 250 miliona ljudi. Ideja obnove nekada jakih ekonomskih veza sa bivšim saveznim republikama nije se pojavila iznenada, podsetio je predsednik Mažilisa – Parlamenta Kazahstana – Nurlan Nigmatulin. Rad u tom pravcu se odvijao u formatu različitih udruženja – kao što su ZND i EvrAzES, kuda ulaze Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan. Tako su Carinski savez, koji je već dokazao svoju efikasnost, i Jedinstveni ekonomski prostor, postali logični nastavak ove politike. Kazahstan namerava i dalje da se kreće tim putem, uverio je Nurlan Nigmatulin.
Samo za prvih osam meseci ove godine robna razmena Rusije i Kazahstana je premašila 11 milijardi dolara. To je praktična potvrda strateškog partnerstva Rusije i Kazahstana. Mi sarađujemo u okviru mnogih integracionih objedinjenja: ZND, ŠOS, ODKB. Poseban značaj pridajemo zajedničkom radu u okviru Carinskog saveza, Jedinstvenog ekonomskog prosora, a takođe formiranju Evrazijskog ekonomskog saveza Rusije, Kazahstana i Belorusije. Mosva je za Astanu glavni trgovinski partner. Danas u Kazahstanu radi 1700 mešovitih kazahstansko-ruskih preduzeća, između ostalog u inovacionij sferi. U vezi sa tim mi razmatramo mogućnost liberalizacije kazahstanskog zakonodavstva za takve proizvodnje.
Strateško partnerstvo nemoguće je bez humanitarne saradnje, govori Valentina Matvijenko. Ona je podstila da se sada 15000 kazahstanskih studenta školuje na ruskim univerzitetima, i izjasnio se za proširenje zajedničkih obrazovnih programa. Između ostalog, šef Saveta Federacije ponudila je naučnicima iz Rusije i Kazahstana da zajedno rade na knjizi koja bi bila odraz istorije odnosa dve zemlje.