Milan Bačević: „Nećemo prodati ništa od prirodnih resura, gde bi država izgubila kontrolni paket“

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević, izjavio je tokom trodnevne posete Moskvi da je izvestan dogovor o ruskom kreditu pomoći za srbski budžet u iznosu od 300 miliona dolara. Takođe, na sastanku delegacija komiteta za međuvladinu saradnju Vlade republike Srbije i Ruske Federacije, bilo je reči i o Železari u Smederevu, „Južnom toku“ i institutu Vinča. Osim toga govorilo se i o istraživanju, eksploataciji i zaštiti rudnog bogatstva u Srbiji, ali i na Kosovu i Metohiji.

Posle razgovora sa ruskim zvaničnicima, ministar Bačević je, govoreći o kreditu, naglasio da se traži način i modaliteti kako da se u što kraćem roku obezbedi 300 miliona dolara budžetskog deficita koji je zatečen. Takođe, na pitanje novinara o uslovima i mogućim kamatama, ministar je odgovorio:

- Da uslovi nisu povoljni, mi ne bismo insistirali na tome - dakle, uslovi su povoljni. A kolike su kamate, to je ostalo da se dogovori- biće sigurno vrlo, vrlo prihvatljive. Mi već imamo kredite i iskustva sa nekim ruskim bankama i znamo kako se kreću te kamate, kada su u pitanju korisnici finansijskih sredstava Rusije u Srbiji. Postojala je varijanta da se iz kredita, koji je namenjen za modernizaciju železnica Srbije, povuče tih 300 miliona, međutim, mislim da je ova varijanta sada bolja.

Bačević je dodao da ovaj dogovor o ruskom kreditu ne može da ugrozi razgovore i aramžman Srbije sa MMF.

Još jedno, za Srbiju, goruće pitanje, razmatrano je tokom sastanka. Naime, ministar Bačević je najavio mogućnost da jedna ruska firma preuzme Železaru Smederevo, ne precizirajući o kojoj se firmi radi.

Železara trenutno radi na „tihom hodu“ i država za to izdvaja iz budžeta 150 000 evra mesečno, stoga se ministar nada da će ovo biti „srećan kraj“ za ovu veliku domaću fabriku i dodaje:

- A ono što je posebno važno, gde ruski privrednici vide svoju šansu - to je saznanje i lično uverenje da je Železara u jako dobrom stanju i da je sva tehnička i tehnološka oprema instalirana u toj Železari, zapravo- ruska. Rusi zapravo očekuju mnogo veći obim proizvodnje od one koju je ostvarivao US Steel, dok je bio vlasnik. Srbija nudi Železaru ruskoj strani za jedan dolar, prosto rečeno, to je jedan vrlo korektan oblik moguće saradnje gde se prepoznaju obostrani interesi.

Projekat izgradnje gasovoda „Južni tok“ biće proglašen nacionalnim, najavio je ministar Bačević, a to će se prema očekivanjima dogoditi tokom septembra na jednoj od sednica vlade. To bi trebalo da olakša rad investitorima i izvođačima, jer bi, lokalne samouprave nakon toga preuzele na sebe rešavanje pitanja eksproprijacije zemljišta, tj rešavanje pitanja parcela preko kojih treba da prođe trasa gasovoda. Na pitanje čije će cevi biti ugrađene u ovaj gasovod i čija će radna snaga učestvovati u izgradnji, ministar odgovara:

- Mi bismo vrlo rado ugradili naše cevi, ali ih nemamo. To su cevi visokog pritiska, Rusi ih proizvode. A izvođači i podizvođači radova, to će sigurno biti srpske firme, iako rukovodilac projekta mora da bude neko, za koga se opredeli ruska vlada.

Bačević je takođe naveo da je raspisan tender za eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu, kao i da su utvrđene rezerve i izdato eksploataciono pravo na znatnu količinu te rude. Tamo gde postoje uslovi za otvaranje novih rudnika, vlada će učiniti sve da razvije vlastitu proizvodnju i kupi tehnologiju- naglašava ministar. Takođe najavljuje da je „moguće da će država razviti partnerstvo sa stranim kompanijama ili im dati koncecije, bez uzimanja nepovoljnih kredita.“ Na ovu temu ministar dodaje:

- Dok sam ministar, neću prodati ništa od prirodnih resura, gde bi država izgubila kontrolni paket.

Svoje reči ministar objašnjava time što „država mora da ima kontrolni paket nad svim što predstavlja njeno bogatstvo i prirodno blago, jer treba nešto da ostane i kada ova vlada ode sa vlasti.“

Dodajmo za kraj, da je bilo reči i o Institutu u Vinči. Problem je naime u tome, što je jedna ruska kompanija isporučila opremu za izgradnju akceleratora, ali kako je taj izvoz bio deo klirinškog duga, porez i carina nisu plaćeni. Rešenje za ovaj problem se, prema rečima ministra intenzivno traži, jer se planira i isporuka drugog dela opreme kako bi se akcelerator dovršio.

Jovana Vukotić,