Милан Бачевић: „Нећемо продати ништа од природних ресура, где би држава изгубила контролни пакет“

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић, изјавио је током тродневне посете Москви да је известан договор о руском кредиту помоћи за србски буџет у износу од 300 милиона долара. Такође, на састанку делегација комитета за међувладину сарадњу Владе републике Србије и Руске Федерације, било је речи и о Железари у Смедереву, „Јужном току“ и институту Винча. Осим тога говорило се и о истраживању, експлоатацији и заштити рудног богатства у Србији, али и на Косову и Метохији.

После разговора са руским званичницима, министар Бачевић је, говорећи о кредиту, нагласио да се тражи начин и модалитети како да се у што краћем року обезбеди 300 милиона долара буџетског дефицита који је затечен. Такође, на питање новинара о условима и могућим каматама, министар је одговорио:

- Да услови нису повољни, ми не бисмо инсистирали на томе - дакле, услови су повољни. А колике су камате, то је остало да се договори- биће сигурно врло, врло прихватљиве. Ми већ имамо кредите и искуства са неким руским банкама и знамо како се крећу те камате, када су у питању корисници финансијских средстава Русије у Србији. Постојала је варијанта да се из кредита, који је намењен за модернизацију железница Србије, повуче тих 300 милиона, међутим, мислим да је ова варијанта сада боља.

Бачевић је додао да овај договор о руском кредиту не може да угрози разговоре и арамжман Србије са ММФ.

Још једно, за Србију, горуће питање, разматрано је током састанка. Наиме, министар Бачевић је најавио могућност да једна руска фирма преузме Железару Смедерево, не прецизирајући о којој се фирми ради.

Железара тренутно ради на „тихом ходу“ и држава за то издваја из буџета 150 000 евра месечно, стога се министар нада да ће ово бити „срећан крај“ за ову велику домаћу фабрику и додаје:

- А оно што је посебно важно, где руски привредници виде своју шансу - то је сазнање и лично уверење да је Железара у јако добром стању и да је сва техничка и технолошка опрема инсталирана у тој Железари, заправо- руска. Руси заправо очекују много већи обим производње од оне коју је остваривао US Steel, док је био власник. Србија нуди Железару руској страни за један долар, просто речено, то је један врло коректан облик могуће сарадње где се препознају обострани интереси.

Пројекат изградње гасовода „Јужни ток“ биће проглашен националним, најавио је министар Бачевић, а то ће се према очекивањима догодити током септембра на једној од седница владе. То би требало да олакша рад инвеститорима и извођачима, јер би, локалне самоуправе након тога преузеле на себе решавање питања експропријације земљишта, тј решавање питања парцела преко којих треба да прође траса гасовода. На питање чије ће цеви бити уграђене у овај гасовод и чија ће радна снага учествовати у изградњи, министар одговара:

- Ми бисмо врло радо уградили наше цеви, али их немамо. То су цеви високог притиска, Руси их производе. А извођачи и подизвођачи радова, то ће сигурно бити српске фирме, иако руководилац пројекта мора да буде неко, за кога се определи руска влада.

Бачевић је такође навео да је расписан тендер за експлоатацију уљних шкриљаца у Алексинцу, као и да су утврђене резерве и издато експлоатационо право на знатну количину те руде. Тамо где постоје услови за отварање нових рудника, влада ће учинити све да развије властиту производњу и купи технологију- наглашава министар. Такође најављује да је „могуће да ће држава развити партнерство са страним компанијама или им дати концеције, без узимања неповољних кредита.“ На ову тему министар додаје:

- Док сам министар, нећу продати ништа од природних ресура, где би држава изгубила контролни пакет.

Своје речи министар објашњава тиме што „држава мора да има контролни пакет над свим што представља њено богатство и природно благо, јер треба нешто да остане и када ова влада оде са власти.“

Додајмо за крај, да је било речи и о Институту у Винчи. Проблем је наиме у томе, што је једна руска компанија испоручила опрему за изградњу акцелератора, али како је тај извоз био део клириншког дуга, порез и царина нису плаћени. Решење за овај проблем се, према речима министра интензивно тражи, јер се планира и испорука другог дела опреме како би се акцелератор довршио.

Јована Вукотић,