Odgovornost za tuđe zatvore?

Prema mom mišljenju, tema američkih zatvora je zastarela, i danas ni za koga nije aktualna i ostaje predmet unutrašnje rasprave za svaku od ove tri zemlje. Vlasti Rumunije do danas to poriču, predsednik Litvanije govori da su možda oni postojali, ali da on o tome ništa ne zna. Što se tiče Poljske, aktualno rukovodstvo indirektno potvrđuje da je to bilo tako, ali ne daje nikakve informacije, makar iz tog razloga što ne želi da se svađa sa opozicijom.
U tom kontekstu oživljavanje Evroparlamenta deluje ne samo čudno, već i sumnjivo. Nije isključeno da je novi talas skandala oko tajnih zatvora vezan za promenu u unutrašnjoj politici tih zemalja. Na primer, u Rumuniji do 2013. godine, posle narednih parlamentarnih izbora, najverovatnije će biti nova vlada. Ovaj skandal može da bude jedna od poluga uticaja, smatra Vladimir Bruter.
Moguće da je ova priča podsećanje Rumunije na to da ona ima iza sebe toliko mnogo grehova, da ako ne bude sarađivala sa evropskom komisijom za otkrivanje zatovra, imaće ne jedan problem u odnosima sa EU, sa kojom i tako ima mnogo problema. Između ostalog stupanje u Šengen.
Slična situacija je i sa Poljskom. I tu se ne može zaboraviti da je bukvalno pre nedelju dana Amerika skrenula pažnju sa svojih specijalnih službi koje su se teretile za primenu žestokih metoda isleđivanja u tajnim zatvorima, između ostalog i u Evropi. Slučaj započet po specijalnom nalogu generalnog tužioca Ministarstvo pravde je zatvorili zato što su postojeći dokazi bili nedovoljni za sastavljanje osnovane optužnice, stoji u pismenoj izjavi resora.