Čije je nebo nad Evropom?

Bespilotne letelice otimaju vazdušni prostor Evrope. Dramatična upozorenja pojavila su se u poslednje vreme na stranicama niza izdanja. Reč je o radnom dokumentu evropske komisije, objavljenom ovih dana, koji se tiče proširenja sfere primene bespilotnih letelica na nebu iznad teritorije EU.

Suština dokumenta sastoji se u izjednačavanju, počev od 2016. godine, statusa pilotiranih i bespilotnih letelica –takozvanih dronova. Poslednje će moći da lete ne po specijalno izdvojenim za njih vazdušnim koridorima koje niko ne zauzima, već istim onim trasama kojima lete obični civilni avioni. Pri tome u dokumentu Evropske komisije je reč o teškim bespilotnim letelicama težine preko 150 kilograma.

Trenutno dostup vazdušnom prostoru za bespilotne letelice lakše kategorije reguliše se zakonodavstvom samih država članica EU. Dozvola za puštanje teških dronova spada u kompetenciju Evropske agencije za bezbednost leta (EASA), sa sedištem u Kelnu. Ali bez obzirna na sve to, pravno polje primene bespilotnih letelica odlikuje se na prostoru EU krajnjom šarolikošću.

Kako smatraju eksperti, iza inicijative Evropske komisije krije se preplitanje intersa niza snažnih lobističkih grupa. Evropski mediji podsećaju u vezi sa tim na sastanak lica koja su na razne načine uključeni u proizvodnju i primenu bespilotnih letelica prošle godine u Parizu. Osim visokih činovnika Evorpske komisije i drugih struktura EU, sastanku su prisustvovali i predstavnici armije, policije, organa unutašnjih poslova i graničara. Imeđu ostalog, tada je bilo rešeno da se zvanično dronovi nazovu milozvučnije – Vazdušni sistemi daljinskog pilotiranja.

Između ostalog, sada je reč o puštanju moćnih bespilotnih letelica u sopstveni vazdušni prostor. SAD će između ostalog otvoriti za njih svoje nebo već 2015. godine. Zato, samtraju eksperti, žure i evropljani. A cilj žurbe je ogroman profit koncerna koj razrađuju i proizvode bespilotne letelice. Danas, po podacima medija, u 19 zemalja EU razrađuje se otprilike 400 tipova ovih letelica – veličine od gigantskog aerobusa Erbas 320 do patuljka težine nekoliko grama. Zemlja proizvođača ima već najmanje 40. U celini stručnjaci procesuju obim svetskog tržišta bespilotnih letelica na 6 milijardi dolara godišnje. A do 2018. ova cifra može da skoči do 12 milijardi. Ali šta će raditi snažne bespilotne letelice koje su u stanju da nose i teško naoružanje na nebu mirne Evrope? Eksperti, između ostalog odgovorni urednik lista Nezavisni voni pregled Viktor Litovnik ima dosta sumnji.

- Borbenih zadataka za bespilotne letelice u evropskom vazdušnom prostoru nema. Druga je stvar kontrola kretanja magistralama, možda praćenje reda na ulicama gradova. Ali to je diskutabilan problem. Jasno je da su firme koje proizvode bespilotne letelice zainteresovane da dobiju profit i traže zadatke za popularizaciju svoje produkcije na evropskim tržištima.

Uloga i mogućnosti teških udarnih bespilotnih letelica u kriznim žarištima je jasna. Istina, eksperti UN već danas se zalažu za regulisanje pravnih aspekata datog vida naoružanja. Što se tiče letova strašnih robota-giganata iznad glava evropljana, tu se pojavljuje mnoštvo pitanja. U svakom slučaju do decembra, kada Evropska komisija namerava da predstavi konačni nacrt dokumenta, vremena ima.