Чије је небо над Европом?

Беспилотне летелице отимају ваздушни простор Европе. Драматична упозорења појавила су се у последње време на страницама низа издања. Реч је о радном документу европске комисије, објављеном ових дана, који се тиче проширења сфере примене беспилотних летелица на небу изнад територије ЕУ.

Суштина документа састоји се у изједначавању, почев од 2016. године, статуса пилотираних и беспилотних летелица –такозваних дронова. Последње ће моћи да лете не по специјално издвојеним за њих ваздушним коридорима које нико не заузима, већ истим оним трасама којима лете обични цивилни авиони. При томе у документу Европске комисије је реч о тешким беспилотним летелицама тежине преко 150 килограма.

Тренутно доступ ваздушном простору за беспилотне летелице лакше категорије регулише се законодавством самих држава чланица ЕУ. Дозвола за пуштање тешких дронова спада у компетенцију Европске агенције за безбедност лета (EASA), са седиштем у Келну. Али без обзирна на све то, правно поље примене беспилотних летелица одликује се на простору ЕУ крајњом шароликошћу.

Како сматрају експерти, иза иницијативе Европске комисије крије се преплитање интерса низа снажних лобистичких група. Европски медији подсећају у вези са тим на састанак лица која су на разне начине укључени у производњу и примену беспилотних летелица прошле године у Паризу. Осим високих чиновника Еворпске комисије и других структура ЕУ, састанку су присуствовали и представници армије, полиције, органа унуташњих послова и граничара. Имеђу осталог, тада је било решено да се званично дронови назову милозвучније – Ваздушни системи даљинског пилотирања.

Између осталог, сада је реч о пуштању моћних беспилотних летелица у сопствени ваздушни простор. САД ће између осталог отворити за њих своје небо већ 2015. године. Зато, самтрају експерти, журе и европљани. А циљ журбе је огроман профит концерна кој разрађују и производе беспилотне летелице. Данас, по подацима медија, у 19 земаља ЕУ разрађује се отприлике 400 типова ових летелица – величине од гигантског аеробуса Ербас 320 до патуљка тежине неколико грама. Земља произвођача има већ најмање 40. У целини стручњаци процесују обим светског тржишта беспилотних летелица на 6 милијарди долара годишње. А до 2018. ова цифра може да скочи до 12 милијарди. Али шта ће радити снажне беспилотне летелице које су у стању да носе и тешко наоружање на небу мирне Европе? Експерти, између осталог одговорни уредник листа Независни вони преглед Виктор Литовник има доста сумњи.

- Борбених задатака за беспилотне летелице у европском ваздушном простору нема. Друга је ствар контрола кретања магистралама, можда праћење реда на улицама градова. Али то је дискутабилан проблем. Јасно је да су фирме које производе беспилотне летелице заинтересоване да добију профит и траже задатке за популаризацију своје продукције на европским тржиштима.

Улога и могућности тешких ударних беспилотних летелица у кризним жариштима је јасна. Истина, експерти УН већ данас се залажу за регулисање правних аспеката датог вида наоружања. Што се тиче летова страшних робота-гиганата изнад глава европљана, ту се појављује мноштво питања. У сваком случају до децембра, када Европска комисија намерава да представи коначни нацрт документа, времена има.