Ruski avioni za Kinu

Taganroški avio-naučnotehnički kompleks (TANTK), pregovara sa Kinom o isporuci 17 lakih amfibijskih aviona Be-103, kao i njegovoj licenciranoj proizvodnji u Kini. Kina, sa svojom dugom obalom, velikim brojem priobalnih ostrva i velikim vodnim bogatstvom, javlja se perspektivnim tržištem za ruske lake amfibijske avione.

Be-103 - laki dvomotorni amfibijski avion, u stanju je da preveze šest putnika ili oko 400 kilograma tereta na daljinu od oko 1.000 kilometara. TANTK je konstruisao avion početkom 2000-ih, ali se tada proizvodnja odvijala u Komsomolsku-na Amuru. Avion je sertifikat dobio u SAD, EU i Kini. Pre ove narudžbine, TANTK je uspeo da isporuči neke od tih aviona u Sjedinjene Države i Kinu.

Kina je sada najatraktivnije tržište za proizvođače lakih aviona i helikoptera. U 2010. godini, Državni savet i Centralna vojna komisija Kine najavili su reformu sistema kontrole letova na malim visinama, u sledećih 5 godina. Nakon završetka reforme, širom zemlje, osim u nekim posebnim oblastima za letenje na visinama ispod 1.000 metara, neće biti potrebno prethodno odobrenje regulatornih organa.

Trenutna potreba za takvim dozvolama, za koje je potrebno izvršiti mnoge formalnosti, glavna je prepreka za razvoj kineske male i poslovne avijacije. Potražnja za uslugama poslovne avijacije nije zanemariva. Prema podacima Forbes-a, Kina zauzima drugo mesto u svetu po broju milijardera. Pri tom, postoje veliki razlozi za verovanje da je stvarni broj bogatih ljudi u Kini mnogo veći nego što to mogu računati zapadni ekonomisti na osnovu zvaničnih podataka.

Pored velike potražnje bogatih Kineza, uvođenje liberalnog režima za niske letove olakšaće dolazak u posed malih aviona i helikoptera za privatna preduzeća, koja bi mogla da ih koriste u poslovanju. U isto vreme, kineska vlada je povećala i broj aviona za policiju, vatrogasne i spasilačke službe.

U poslednjih nekoliko godina, potpisan je niz ugovora za izgradnju postrojenja za konstruisanje malih aviona u Kini. Svoju proizvodnju je raširilo nekoliko vodećih proizvođača takve opreme. Npr. poznata kompanija Cessna, je još 2009 godine pokrenula proizvodnju lakih aviona Cessna 162 u Šenjangu.

I ruski proizvođači svoje planove, prirodno, vezuju sa kineskim tržištom. TANTK - jedan je od retkih u svetu specijalizovanih proizvođača hidrouličnih aviona. Glavni proizvod kompanije je najveći na svetu hidroulični avion Be-200. Tokom nedavnog Hidroaviosalona u Gelendžiku (poberežje Crnog mora), eksperimentalni avion Be-200ČS je oborio 26 svetskih rekorda. U slučaju početka velikih isporuka Be-103 Kini, njegov jedini konkurent biće kineski amfibijski avion Hajou-300, proizveden od strane Šiczjačžuanske aviokorporacije, koja je deo Kineske aviokorporacije AVIC.

Hajou-300 je prvi put poleteo 2010. godine, a prošle godine je dobio sertifikat za letenje. On je malo lakši od Be-103 i ima samo jedan motor. Potražnja za hidrauličnim avionima u Kini raste, a prisustvo dva modela lakih aviona na tržištu Rusije i Kine ne predstavlja problem, već samo poboljšava položaj potrošača.