Evropska centralna banka dobiće bezgranična ovlašćenja?

Evropska komisija je predstavila nacrt zakona, po kojem Evropska centralna banka dobija punomoć i postaje jedinstveni regulator banaka evrozone. Finansijske organizacije, koje ne budu slušale instrukcije sa Majne, ECB će ili da kažnjava ili jednostavno da zatvara.

Centralizacija vlasti, upravo takav put razvitka kreditno- novčanog regulisanja Starog Sveta, po mišljenju šefa Evrokomisije Žoze Manuela Barozua optimalan je u borbi protiv krize. Ključno u smislu ove centralizacije biće davanje novih ovlašćenja Evropskoj centralnoj banci. Po mišljenju glavnog ekonomiste kompanije „Finam Menadžment“ Aleksandra Osina, ako predlog Evropske komisije bude odobren, to može kratkoročno da poboljša ekonomsku situaciju Starog Sveta.

- Stvaranje jedinstvenog regulatora – to je baza za strukturu evropskog stabilizacionog fonda, koja će direktno kreditirati banke. U principu, po meni, može se reći da je Evropa napravila dovoljno pouzdan sistem stabilnosti. Sledeće godine, mislim, biće napravljena baza za rast.

Ukratko, ne smatraju svi da su moguća nova ovlašćenja ECB-e, zaštita od krize. Mišljenje glavnog ekonomiste investicione kompanije „Uralsib Kapital“ Alekseja Devjatova je da bi duplo korisnija za Evropu bila unifikacija poresko- budžetne politike.

- Ne mislim da će to samo po sebi da omogući prevazilaženje krize, zato što je ona izazvana upravo velikim deficitima, dugovima pojedinačnih zemalja evrozone i ovde se mora obratiti pažnja na fiskalnu politiku. Neophodno je imati federalnu strukturu, u kojoj biučestvovao jedinstveni organ, koji bi odgovarao za poresko- budžetnu politiku.

Kako bi ECB proširila svoja punomoćja, predlog Evropske komisije moraju da odobre sve zemlje, koje ulaze u sastav EU. Međutim, po mišljenju Alekseja Devjatova, neke će sigurno biti protiv.

Proces predaje dela suvereniteta u centar- uvek je bolan proces za sve zemlje. I ako su te periferne zemlje, koje se nalaze u složenoj finansijskoj situaciji, u većoj meri spremne na kompromis, u isto vreme male evropske države, koje se ne nalaze u teškoj finansijskoj situaciji, kao Finska i Švedska, brinuće se jer će morati da se odreknu dela svoje suverenosti.

Protiv inicijative Evropske komisije može da istupi i Velika Britanija. U EU kraljevstvo ne ulazi, iako britanske banke u značajnoj meri prisustvuju na tržištu EU, a to znači, da delimično podpadaju pod jurisdikciju Centralne banke.