Prezadužena i frustrirana Atina mogla bi se okrenuti Rusiji ?

Grčki ministar unutrašnjih poslova Evripidis Stilianidis stoga upozorava: „Ukoliko ne shvatimo da se preko Grčke prelamaju različiti problemi koji pritiskaju Evropu, onda nećemo biti u stanju da vladamo situacijom. Zato Grčka mora zadržati ekonomsku i političku stabilnost. U suprotnom strahujem da ćemo imati posla sa islamističkom propagandom, sa organizovanim kriminalom, pa čak i sa terorizmom.“
Sa ovom argumentacijom ministra iz Atine saglasni su prvenstveno političari iz redova nemačkih demohrišćana. Oni na taj način podržavaju kancelarku (i svoju partijsku šeficu) Angelu Merkel koja želi da Grčka ostane deo evro-zone. Većina građana Nemačke u ovom trenutku nije baš uverena da je to neophodno. Da li bi se to mišljenje promenilo ako bi se u obzir uzeo i bezbednosni aspekt?
Ova argumentacija se ne oslanja samo na pitanje mogućeg talasa izbeglica. Neki političari posežu i za argumentima iz doba hladnog rata. Prezadužena i isfrustrirana Atina bi se mogla okrenuti Rusiji, glasi teza. Finansijski dobrostojeća Rusija ne bi se u Grčkoj angažovala samo na ekonomskom planu. Moskva traži novu stratešku bazu za svoju mornaricu u Sredozemlju, jer je sirijska luka Tartus postala nesigurna.
Ekspert za bezbednost Konstance Štelcenmiler ovakvu geopolitičku argumentaciju smatra „histeričnom“. Ova šefica fondacije „German Maršal“ takođe smatra da bi talas izbeglica iz Sirije mogao zapljusnuti Grčku. Ipak, ne smatra da je to nerešiv problem. „Naravno da bi i moguće zalihe gasa i nafte u istočnom Sredozemlju mogle promeniti geostratešku važnost Grčke u očima Rusije ili Kine. Ali i Nemačka većinu gasa dobija iz Rusije, pa opet nije zapala u političku zavisnost od Moskve“, kaže Štelcenmiler
Ona ne može da zamisli da bi u slučaju izlaska iz evro-zone Grčka mogla da napusti i NATO. „Ukidanje evra bi, međutim, otežalo Grčkoj da preuzme svoj deo obaveza u bezbednosnom sistemu Zapadne vojne alijanse“, dodaje Štelcenmiler.
Kristian Meling iz fondacije Nauka i politika iz Berlina u mogućem izlasku Grčke iz evro-zone vidi pre svega ekonomski problem. Država na koju u tom regionu EU mora da obrati pažnju je Turska, smatra on: „Turska je to pokazala tokom arapskog proleća, pokazuje to i sada u jeku krize u Siriji. Ona je enormno važan, mada ne i jednostavan partner. Turska postaje sve snažnija i raste njeno samopouzdanje. Bilo bi dobro kada bi EU iskoristila tu snagu i samopouzdanje u svoju korist i to tako da s Turskom barem na vojnom polju razgovara kao s ravnopravnim partnerom. Zašto podržavati državu kao što je Grčka, od koje se u ovom trenutku ne može očekivati previše?“
Autori: Panagjotis Kuparanis / Azer Slanjankić