Zašto je Dačić najavio teške posledice za Evropsku uniju?

U poslednje vreme sve je više tački dodira na kojima sevaju varnice između srbskog premijera i evropskih zvaničnika. Tako je bilo povodom pritisaka iz Evropske unije da se održi takozvana Parada ponosa u Beogradu, kada je Ivica Dačić u trenutku iskrenosti izjavio: «Izem ti takvu Uniju, za koju je gej-parada ulaznica.» A zatim se oštra retorika nastavila kada je srbski premijer rekao - da nas sada uslovljavaju da bismo ušli u Evropsku uniju, time da moramo dozvoliti da se završi ono što se započelo u Prvom i Drugom svetskom ratu, a to je da se Srbija što više smanji.

Naposletku, povodom vrlo izglednog suspendovanja bezviznog režima sa zemljama Evropske unije, Dačić je rekao da će takva odluka imati teške posledice po Srbiju, ali i po Evropsku uniju. Dakle, da vidimo šta je to izazvalo srbskog premijera da najavi moguće turbulencije u srbsko-evropskim odnosima?

Podsetimo se na istoriju viznog režima za Srbiju. Evropska unija je početkom 1990-ih godina uvela vize za srpske državljane, i takav vizni režim je bio na snazi punih 17 godina. Posle mnogo godina čekanja, tek pre tri godine, ili tačnije krajem 2009. godine, Savet ministara Evropske unije zvanično je doneo odluku o stavljanju Srbije na belu šengensku listu. To je značilo da su građani Srbije od tog momenta mogli slobodno putovati u 29 zemalja šengenskog sporazuma i u zemlje koje ga priznaju, bez obaveze vađenja viza. Međutim, ni tada se ta vizna liberalizacija nije odnosila na sve državljane Srbije, zato što su građani sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji sve vreme bili izuzeti iz toga, pa su oni do današnjeg dana bili primorani da vade vize za ulazak u Evropsku uniju, kao da nisu državljani Srbije, već neke druge države.

U vladi Srbije su grubo izračunali da su građani Srbije od uvođenja viznog režima početkom 1990-ih,pa sve do 2009. godine, na evropske vize potrošili neverovatnih pola milijarde evra. U to je uključena njihova cena i troškovi vađenja raznih dokumenata, po čemu se vidi kolika je to bila ogromna šteta za srpske građane i privredu.

Nakon samo nekoliko godina slobodnog kretanja za srpske državljane, u poslednje vreme brojni evropski zvaničnici sve glasnije pretećim tonom govore o suspendovanju bezviznog režima za Srbiju. Pritom se naglašava da bi mehanizam suspenzije mogao da bude usvojen u Evropskom parlamentu do kraja godine i odnosio bi se na balkanske zemlje iz kojih, kako se tvrdi, pristiže veliki broj lažnih azilanata. A prva na udaru bi, po svim prognozama, mogla biti upravo Srbija.

Tim povodom je srbski premijer izjavio da misli da će to ostaviti teške posledice po odnose Srbije i Evropske unije, ako se neke zemlje Unije odluče na takav potez.Takođe, on je izrazio bojazan da je problem lažnih azilanata samo izgovor onima koji žele ponovno uvođenje viza za srpske državljane, pošto se ti zahtevi sve češće čuju i iz onih zemalja koje uopšte nemaju problem lažnih azilanata iz Srbije.

On je još dodao da je Srbija u borbi za ljudske i evropske vrednosti dala mnogo više nego neke druge države koje su veoma lako postale članice EU i koje danas govore da Srbiji tamo nije mesto, koje svakog dana prete i govore da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da ponovo treba da se Srbiji uvedu vize.

Ako se u bliskoj budućnosti do kraja ove godine zaista obistini sumorno predviđanje da će Evropska unija suspendovati bezvizni režim za Srbiju, onda će se svesti na nulu ukupni bilans praktičnih pogodnosti koje proizilaze iz dosadašnjih evrointegracija. Drugim rečima, ukoliko ponovo budu postavljene vizne barijere za slobodno kretanje srbskih državljana, onda će u očima građana Srbije nestati jedina konkretna korist koju su imali od procesa približavanja Uniji. Očigledno da je upravo iz tog razloga srbski premijer ogorčeno najavio teške posledice po odnose između Srbije i Evropske unije.

Ratko Paić,