Зашто је Дачић најавио тешке последице за Европску унију?

У последње време све је више тачки додира на којима севају варнице између србског премијера и европских званичника. Тако је било поводом притисака из Европске уније да се одржи такозвана Парада поноса у Београду, када је Ивица Дачић у тренутку искрености изјавио: «Изем ти такву Унију, за коју је геј-парада улазница.» А затим се оштра реторика наставила када је србски премијер рекао - да нас сада условљавају да бисмо ушли у Европску унију, тиме да морамо дозволити да се заврши оно што се започело у Првом и Другом светском рату, а то је да се Србија што више смањи.

Напослетку, поводом врло изгледног суспендовања безвизног режима са земљама Европске уније, Дачић је рекао да ће таква одлука имати тешке последице по Србију, али и по Европску унију. Дакле, да видимо шта је то изазвало србског премијера да најави могуће турбуленције у србско-европским односима?

Подсетимо се на историју визног режима за Србију. Европска унија је почетком 1990-их година увела визе за српске држављане, и такав визни режим је био на снази пуних 17 година. После много година чекања, тек пре три године, или тачније крајем 2009. године, Савет министара Европске уније званично је донео одлуку о стављању Србије на белу шенгенску листу. То је значило да су грађани Србије од тог момента могли слободно путовати у 29 земаља шенгенског споразума и у земље које га признају, без обавезе вађења виза. Међутим, ни тада се та визна либерализација није односила на све држављане Србије, зато што су грађани са пребивалиштем на Косову и Метохији све време били изузети из тога, па су они до данашњег дана били приморани да ваде визе за улазак у Европску унију, као да нису држављани Србије, већ неке друге државе.

У влади Србије су грубо израчунали да су грађани Србије од увођења визног режима почетком 1990-их,па све до 2009. године, на европске визе потрошили невероватних пола милијарде евра. У то је укључена њихова цена и трошкови вађења разних докумената, по чему се види колика је то била огромна штета за српске грађане и привреду.

Након само неколико година слободног кретања за српске држављане, у последње време бројни европски званичници све гласније претећим тоном говоре о суспендовању безвизног режима за Србију. Притом се наглашава да би механизам суспензије могао да буде усвојен у Европском парламенту до краја године и односио би се на балканске земље из којих, како се тврди, пристиже велики број лажних азиланата. А прва на удару би, по свим прогнозама, могла бити управо Србија.

Тим поводом је србски премијер изјавио да мисли да ће то оставити тешке последице по односе Србије и Европске уније, ако се неке земље Уније одлуче на такав потез.Такође, он је изразио бојазан да је проблем лажних азиланата само изговор онима који желе поновно увођење виза за српске држављане, пошто се ти захтеви све чешће чују и из оних земаља које уопште немају проблем лажних азиланата из Србије.

Он је још додао да је Србија у борби за људске и европске вредности дала много више него неке друге државе које су веома лако постале чланице ЕУ и које данас говоре да Србији тамо није место, које сваког дана прете и говоре да Србија треба да призна независност Косова и да поново треба да се Србији уведу визе.

Ако се у блиској будућности до краја ове године заиста обистини суморно предвиђање да ће Европска унија суспендовати безвизни режим за Србију, онда ће се свести на нулу укупни биланс практичних погодности које произилазе из досадашњих евроинтеграција. Другим речима, уколико поново буду постављене визне баријере за слободно кретање србских држављана, онда ће у очима грађана Србије нестати једина конкретна корист коју су имали од процеса приближавања Унији. Очигледно да је управо из тог разлога србски премијер огорчено најавио тешке последице по односе између Србије и Европске уније.

Ратко Паић,