Ukrajinski izbori i dilema Zapada

Ako je suditi o situaciji na Ukrajini kroz prizmu evropske štampe, stiče se utisak da osnovna nedefinisanost predstojećeg glasanja nije vezana sa time koga će ukrajinski birači izabrati u Vrhovnu Radu, nego da li će Zapad priznati rezultate izbora. Sa pozicije srednjestatističkog zapadnog novinara, izbori se ne mogu priznati demokratskim, jer u njima ne učestvuje bivši premijer Timošenko, koja je postala simbol «mlade ukrajinske demokratije».

Međutim za evropske političare situacija nije baš isuviše jednostavna.

Tokom izborne kampanje kćerka Julije Timošenko posetila je mnoge evropske prestonice. Svuda je javno dobijala obećanja podrške, koja se međutim nisu pretvorila u ozbiljne posledice za zvanični Kijev. Na nedavno održanom kongresu Evropske Narodne Partije Jevgenija Timošenko je bila prava zvezda manifestacije. Imala je čast da je primi predsednik Rumunije Trajan Besesku, koji joj je izneo svoja razumevanja i obećao svaku podršku. Istina nije precizirao u čemu će biti izražena podrška. Kćerka bivšeg ukrajinskog premijera je izjavila, da je u Bukureštu osetila «atmosferu slobode». To je dosta začuđučće u kontekstu činjenice, da se osnovni politički protivnik Trajana Beseskua, bivši premijer Adrian Nestase, sada nalazi u zatvoru.

Simbolični gestovi nepoštovanja od strane Evropske unije ili konkretnih evropskih političara neprijatni su za Viktora Janukoviča i njegovu ekipu. Međutim zasad nema realnih ekonomskih i političkih sankcija. Jedan od razloga takve prividne nedoslednosti Zapada je u tome, da u Ukrajini nema indicija za novu «narandžastu revoluciju». Tako da će Zapad morati imati posla sa Janukovičem i njega stimulisati na izbor «evropskog kursa» u Ukrajini. U tome se i sastoji dilema priznavanja ili nepriznavanja rezultata izbora.

Ukoliko se izvrši prekomerna «presija» na oficijelni Kijev, to će prouzrokovati definitivnu promenu orijentacije geostrateških prioriteta Ukrajine sa Zapada na Istok. A perspektive ulaska Ukrajine u Carinski savez i dalje evroazijske integracije, za mnoge evropske političare stvaraju viziju pravog košmara.

Sa druge strane, pokušaji zapadnih političara da isprovociraju Viktora Janukoviča na definitivni raskid sa Rusijom nisu doneli pozitivne rezultate. Sudeći po rezultatima ispitivanjima javnog mnjenja, potencialno biračko telo Partije Regiona ima više poverenja u Vladimira Putina, nego Viktora Janukoviča ili Partiju Regiona. Takvo stanje stvari dosta jako ograničava «slobodu političkog manevrisanja» zvaničnog Kijeva. A Julija Timošenko nije Hosni Mubarak, i Zapad ne može sebi dozvoliti da joj uskrati podršku. To ozbiljno otežava svaki pokušaj sporazumevanja sa današnjim ukrajinskim rukovodstvom.

Nije se uspelo ni sa iznalaženjem novog simbola prozapadne opozicije. Vitalij Kličko nema dovoljnu harizmu i političko iskustvo, a iz Arsenija Jacenjuka nije se mogao napraviti «lider za srednju klasu». Drugih ozbiljnijih kandidata na ulogu ujedinjujuće figure prozapadne opozicije jednostavno nije se našlo. Tako da je Zapad prinuđen da se računa sa time, da se raspored snaga u novoj Vrhovnoj Radi neće izrazito razlikovati od postojećeg.

Najverovatnije, nakon izbora će biti oglašen dežurni set optužbi na račun ukrajinskih vlasti, ali zasad se ne predviđaju ozbiljniji problemi sa priznavanjem rezultata izbora. Zvanični Kijev još pokušava da vodi multivektorsku spoljnu politiku. I Zapad nema razloga da radi podrške opozicionih snaga gura Janukoviča u učešće u evroazijskim integracionim procesima.

Valentin Mindešesku,