Sergej Guk analizira situaciju oko trupa i naoružanja u Evropi.

Pre nedelju dana u Briselu je održana konferencija na-čelnika generalštabova oružanih snaga 26 NATO-zemalja i Rusije. Predstavnik RF, general Jurij Balujevski, dao je kompromisni predlog u vezi sa Ugovorom o konven-cinalnim oružanim snagama u Evropi pregovori o kojem su zašli u ćorsokak. Pripadnici Alijanse odbacili su inicijativu Moskve ne predloživši sa svoje strane ništa novo. Naš posmatrač Kao što smo već javljali, Rusija je u decembru prošle godine uvela moratorijum na svoje učešće u Ugovoru. To je učinjeno posle brojnih upozorenja Zapada. Moskva je ratifikovala ovaj dokument i striktno ispunjavala njegove uslove. «Pristali smo na ograničenja koloni-jalnog karaktera koja ograničavaju premeštanje sopst-venih trupa na sopstvenoj teritoriji» – objašnjavao je Vladimir Putin novinarima. Za razliku od nas, nijedna zapadna država nije opteretila sebe nikakvim ograniče-njima.
Štaviše, zemlje koje su nekada bile članice Organi-zacije Varšavskog ugovora prebegle su u Severnoatlant-sku alijansu. Bivše sovjetske republike na Baltiku koje su danas takodje članice NATO-a nisu ni potpisale dotični ugovor. A one države koje su to učinile, nisu ratifikovale dokument. Prema podacima Ministarstva od-brane RF, danas Severnoatlanski blok ima sada 4 do 6 puta više tenkova i oklopnih vozila od nas. Da se i negovori o disproporcijama u drugim vrstama naoružanja ili o novim američkim bazama na Balkanu, o planovima razmeštanja američkog sistema protivraketne odbrane u Evropi čiji je pravi cilj smanjenje strateškog poten-cijala Rusije za odvraćanje od agresije i, najzad, o sve intenzivnom naoružavanju Gruzije od strane NATO-a.
General Balujevski predlagao je kolegama da se vrate principu jednake bezbednosti ne za izabranike, već za sve. Sa tim u vezi, reba da se ukinu ograničenja na količine naoružanja na severnom i južnom krilu Rusije ida ne bude nikakvih zabrana premeštanja trupa na njenoj teritoriji sa ciljem operativnog reagovanja na nove situacije i da apsolutno sve NATO-zemlje ratifi-kuju Ugovor o konvencinalnim oružanim snagama u Evropi.
Poslednju tačku Alijansa je odbacila uz zahtev o pret-hodnom povlačenju ruskih trupa iz Gruzije i Pridnjest-rovlja. Računalo se na naivčine koji nisu upućeni u pravo stanje stvari. Prvo, sva ruska vojna lica povukla su se iz Gruzije pre predvidjenog roka. Drugo, u Pridnjestrovlju je ostalo svega hiljadu i po vojnika koji čuvaju ogromne rezerve municije čiji je rok upo-trebe već istekao. Reč je, faktički, o sprečavanju po-tencijalne tehnogene katastrofe i dospevanja eksplo-zivnog materijala, na primer, u ruke terorista. Jasno je da Brisel koristi svaki izgovor kako bi zadržao svoju vojnu nadmoć. Nije jasan samo cilj. Možda radi ucene i pritiska ili uvlačenja Rusije u ubitačnu trku u naoružanju, ili radi nečeg drugog, još goreg? Sedište Alijanse ćuti o tome.
Ćorsokak šteti obema stranama. Rusija mora da preduzima dodatne mere za osiguranje nacionalne bezbednosti. NATO već pola godine ne dobija podatke o dislokaciji i pre-meštanju ruskih vojnih formacija na evropskoj terito-riji koju Ugovor obuhvata. Nema informacija ni o nji-hovom brojnom stanju, obnovi i modernizaciji. Inspek-tori Alijanse više ne mogu da dodju u Rusiju, a njihove ruske kolege u NATO-zemlje. Sve to ni najmanje ne pogoduje medjusobnom poverenju.
Jedan zapadni diplomata je u intervjuu za moskovski dnevnik «Nezavisimaja gazeta» objasnio da na vojnu saradnju Brisela sa Moskvom negativno utiču neslaganja oko političkih pitanja koja generali nisu u stanju da reše. Ovom rećima trebalo bi dodati jednu veoma važnu okolnost. Sve važne odluke u Alijansi donose se samo uz dozvolu SAD – priznao je nedavno pomoćnik šefa Stejt depratmenta Dejvid Kramer. Evropljanima je dodeljena uloga statista, koji glume pratnju svog kralja. A Vašingtonu je Evropa ne podeljena neslaganjima kost u grlu. U ovom slučaju upravljanje i manipulisanje je teže — zaključuje Sergej Guk.